Pokret Ne davimo Beograd poziva građane da na predstojećem referendumu glasaju protiv predloženih ustavnih promena. Smatramo da promena Ustava ne vodi unapređenju pravosuđa, već stvara novi prostor za manipulacije i nastavak uticaja naprednjačkog režima na pravosuđe i tužilaštvo.

Ovo je glavna poruka konferencije za medije koja je povodom referenduma održana u Medija centru, a na kojoj su govorili Biljana Đorđević, docentkinja Fakulteta političkih nauka i članica Malog veća Ne davimo Beograd, Đorđe Pavićević, redovni profesor Fakulteta političkih nauka i koordinator Političkog saveta  Ne davimo Beograd i Radomir Lazović, član Malog veća pokreta  Ne davimo Beograd.

Nakon više održanih konsultacija i okruglih stolova unutar pokreta u kojima je učestvovao naš pravni tim, članstvo, ali i šira grupa stručnjaka iz ustavnog i drugih oblasti prava kao i stručnjaka iz oblasti ustavne demokratije i teorije konstitucionalizma, Ne davimo Beograd je doneo odluku da pozove građane da na predstojećem referendumu glasaju protiv predloženih ustavnih promena.

Ključne predložene izmene Ustava se odnose na sastav i odlučivanje dva najviša pravosudna tela – Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca, ali one ne rešavaju postojeće probleme da na izbor ova dva saveta utiče politička većina. I prema izmenama Ustava, vladajuća većina će moći da utiče na sastav ovih tela, i kroz izbor “istaknutih pravnika” i na druge načine. Ovo je uostalom i stav Venecijanske komisije, kao što je ova komisija već ukazala i na druga štetna rešenja.

Sam proces donošenja izmena Ustava je skandalozna tema za sebe. Akt o promeni Ustava usvojila je jednostranačka skupština, na šta je upozorila i Venecijanska komisija, izostala je šira javna rasprava o predloženim rešenjima, a građanima je potpuno nejasno šta se uopšte menja ovim predlozima.

Takođe, činjenica da na referendumu ne važi cenzus, stavlja nas u situaciju da je bojkot referenduma tehnički besmislen i zato je važno da građani podignu svoj glas i kažu NE! ovim manipulacijama. Aleksandar Vučić bi jedva dočekao da svi ćutimo dok on menja najvažniji pravni i politički akt u državi.

Ne davimo Beograd će svoje napore usmeriti da objasni građanima da manipulacije menjanjem Ustava, na kraju imaju posledice u tom smislu da se omogućava da SNS ima više kontrole nad našim životima i da može lakše da sprovodi projekte kao što su Rio Tinto ili Beograd na vodi. Da može lakše da krade javna sredstva, da može da plagira diplome bez posledica, da može da se desi da niko ne odgovara za rušenje u Hercegovačkoj, da mogu da seku šume kao što je plan sa onom na Košutnjaku, da mogu da ignorišu zagađenje vazduha, da mogu da nastave da otimaju našu državu.

Promene Ustava se moraju gledati kao deo šire slike ostvarivanja političkog uticaja na pravosuđe, kako bi naprednjački režim nastavio da koristi našu državu za bogaćenje, siromaši naše građane i devastira našu životnu okolinu. 

Zato na referendumu 16. januara 2022. godine glasajte protiv promene Ustava! 

Ceo tok konferencije možete pogledati na linku

Pročitaj i ovo:

Srednjovekovno nasleđe na teritoriji Beograda: Slučaj manastira Kastaljan

Dok se u centru grada podižu neprimereni i umetnički bezvredni spomenici, poput onog despotu Stefanu Lazareviću na Starom gradu, postojeće kulturno nasleđe upravo iz perioda njegove vladavine zanemaruje se i ugrožava. O ovome svedoči primer ostataka manastira Kastaljan koji smo obišli povodom najava da se sprema nadogradnja ovog izuzetnog lokaliteta koji ne samo da je zaštićen kao spomenik kulture, već se nalazi i unutar zaštićenog prirodnog dobra.

Plan generalne regulacije uvod u seču Košutnjaka

Planom generalne regulacije Beograda, na koji smo predali stručne primedbe, pripremljen je teren za novi napad na naš Košutnjak. U ulicu Kneza Višeslava planom su postavljena tri kružna toka koja su prekopirana iz plana kojim je investitor Avala Film predvideo seču skoro 30ha šume i protiv koga su građani ustali i sakupili 80.000 potpisa.

Leva obala Dunava pokazala potencijal za promene na referendumu

Beograd je, zajedno sa drugim većim gradovima, jasno rekao NE! promeni ustava, a sa njim i Palilula, teritorijalno najveća beogradska opština, gde je vlasti poverovalo 43.08%, a poverenje uskratilo 56,92% građana. Rezultat na levoj obali Dunava malo drugačiji, DA je zaikružilo 51,74%, a potencijal za promene pokazala su naselja Kotež (52,94%), Krnjača (51.60%) i Borča (50,42%).