Pokret Ne davimo Beograd odavno je prerastao lokalni karakter koji je u početku imao, pa je tako neophodno promeniti i ime organizacije – kaže za Danas Radomir Lazović, poslanik u Skupštini Srbije objašnjavajući razloge za promenu imena ovog pokreta iz Ne davimo Beograd u Zeleno-levi front.
Kako dodaje, nakon osam godina, vreme je da na talasu uspeha u Beogradu, gde je NDB osvojio 100 hiljada glasova građana i time postala najveća opoziciona odbornička grupa u gradskoj skupštini, proširi svoj rad i formalno na celu državu.
– Pokret će zadržati svoj direktni pristup iznošenju rešenja za najvažnija životna pitanja građana, posebno u oblastima zaštite životne sredine, održivog razvoja, smanjenja ekonomskih nejednakosti, socijalne pravde, obrazovanja i svih onih tema po kojima smo bili poznati i do sada, a glavne promene tiču se širenja na sve gradove u Srbiji i formalne unutrašnje organizacije, odnosno prerastanja u partiju – kaže Lazović.
Kako promena imena političke organizacije utiče na rejting?
Što se rejtinga tiče, napominje Lazović, „videli smo više različitih istraživanja koja govore o tome da je naš rejting bolji nego što je bio rezultat na izborma“.
– Jako nam je drago zbog toga pošto uglavnom nakon izbora dođe do zasićenja kod građana. U svakom slučaju, u ovom trenutku se ne osvrćemo toliko na pitanje rejtinga jer je promena imena samo početak rada na širenju organizacije – smatra on.
Zašto – Ne damo Srbiju?
Na pitanje zbog čega je prva kampanja ove političke organizacije nazvana Ne damo Srbiju, u sred najakutuelnije teme koja se može svesti na parolu – Ne damo Kosovo, sagovornik Danasa kaže da je novo ime pokreta, odnosno partije koju stvaraju, Zeleno-levi front, a prva kampanja biće vođena pod sloganom Ne damo Srbiju, kojim žele da poruče da će se boriti za svaki grad i selo u Srbiji „kako bi se u njima živelo dobro, zdravo i solidarno“.
– Ali, želimo i da napravimo poveznicu sa prethodnim radom pokreta Ne davimo Beograd i istaknemo značajno aktivističko iskustvo i rad na odbrani javnih i prirodnih dobara po kojima smo postali poznat. Ovim sloganom želimo da poručimo da ćemo se boriti da ljudi u celoj Srbiji ljudi budu dobro plaćeni za svoj rad, a ne kao sada kada velika većina radi za minimalac, preko pola miliona ljudi živi ispod granice siromaštva, a skoro dva miliona na granici – kaže Lazović.
Borićemo se za stvarnu decentralizacijum, napominje.
– Nedavno smo u Skupštini upravo govorili o tome da je neprihvatljivo da vozači hitne pomoći i saniteta imaju manju platu u gradovima širom Srbije, od njihovih kolega iz Beograda. Borićemo se da u celoj Srbiji zakoni jednako važe za sve građane, a ne da nam životi zavise od naprednjačkih lokalnih šerifa ili njihovih moćnika. Takođe, Ne damo Srbiju je parola pod kojom poručujemo da Srbija mora biti država u kojoj će se prvo voditi računa o interesima ljudi koji u njoj žive, a ne samo investitora bliskih SNS-u koji žele da zarade na našim prirodnim bogatstvima, dok nama ostavljaju da se bavimo posledicama i oboljenjima – ističe sagovornik Danasa.
Ovo je primer i sa najavljenim projektima Rio Tinta, dodaje, protiv koga smo ustajali, ili sa Linglongom ili sa drugim već postojećim zagađivačima u mnogim gradovima.
Pod izgovorom patriotizma slave se ratni zločinci, prebijaju LGBTI osobe, mrze komšije i preziru drugačiji
– Pod parolom Ne damo Srbiju poručujemo da ćemo se boriti za građanska prava, toleranciju i ljudska prava koja su ustavom garantovana svim građanima, ali se pod izgovorom patriotizma slave ratni zločinci, prebijaju LGBTI osobe, mrze komšije i preziru drugačiji. Podsetiću da smo u Narodnoj skupštini za jako kratko vreme koliko u njoj postoji naš poslanički klub već organizovali istorijski događaj, prvi ikada, posvećen pravima LGBTI osoba – ističe Radomir Lazović.
„Borićemo se da naša slavna antifašistička istorija dobije važno mesto u našem društvu“
Takođe, kaže Lazović, Ne damo Srbiju znači i da nećemo dozvoliti prekrajanje istorije, „već ćemo se boriti da naša slavna antifašistička istorija dobije važno mesto u našem društvu i zato smo i predložili formiranje parlamentarne komisije za utvrđivanje stanja antifašističkog nasleđa, a i sami obeležavamo svake godine godišnjicu smrti glumca Dragana Maksimovića koga su ubili neofašisti, zatim godišnjicu smrti Srđana Aleksića i druge važne datume za koje smatramo da moraju biti upamćeni kako se takvi tragični događaji nikada više ne bi dogodili“.
„Što se Kosova tiče, zalagaćemo se za stvarno pomirenje, poštovanje i uvažavanje među narodima koje ne može doći samo kao posledica ispunjavanja zahteva međunarodne zajednice, već mora da prati i širi društveni dijalog. Međunarodne garancije imaju svoju veliku važnost u postkonfliktnim regionima, ali bez iskrene želje za saradnjom i pomirenjem, ostaćemo zauvek osuđeni na konflikte i mržnju koju će ljudi poput Aleksandra Vučića koristiti kad im zatreba“, napominje on.
Ulazak u EU, zaključuje, bi za ovaj region mogao da ima veliki pozitivni efekat i mi našu budućnost vidimo u porodici evropskih naroda, dodaje Lazović.
Pročitaj i ovo:
Dvanaest pitanja za premijera: Otvoreno pismo Milošu Vučeviću
Autor je naš Radoje Stefanović, advokat i odbornik u Skupštini opštine Vračar.
Prokop nema upotrebnu dozvolu!
Železnička stanica u Novom Sadu nije jedini koruptivni projekat Srpske napredne stranke bez upotrebne dozvole. Početkom oktobra ove godine odbačen je zahtev za izdavanje građevinske dozvole za staničnu zgradu na Prokopu, zbog neverovatnog broja ozbiljnih nedostataka.
Lazović: Protest u Beogradu u sredu, zahtevi isti kao u Novom Sadu
"Protest će u Beogradu biti održan u sredu, 13. novembra", najavio je Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno-levog fronta i narodni poslanik, dodajući da je tako odlučeno na sinoćnjem sastanku parlamentarne opozicije.