Na zatvaranju Kopaonik biznis foruma, premijerka Ana Brnabić izjavila je da se „danas više ne govori da je Srbija zemlja jeftine radne snage i onih koji vuku kablove, te da je Srbija danas zemlja sa kojom žele da sarađuju“.
Nažalost, stvarno stanje u Srbiji je sasvim drugačije, čemu svedoče ne samo svakodnevno iskustvo naših sugrađana i sugrađanki, već i konkretni statistički podaci.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz septembra 2020. godine, ubedljivo najveći procenat radnika i radnica u Srbiji (31,5%) prima platu u iznosu do 35 000 dinara. Dakle, za nijansu više od minimalne zarade.
O položaju radnika i radnica najbolje svedoči podatak da je više od dve trećine zaposlenih tokom prošle godine primalo platu manju od prosečne.
Srbija se i dalje reklamira kao država jeftine radne snage i to od strane Vladinih agencija.
Na zvaničnom sajtu Razvojne Agencije Srbije, agencije koju je osnovala Vlada Republike Srbije, odgovorne za privlačenje stranih investicija može se naći brošura pod nazivom „Why Invest in Serbia”.
U publikaciji je kao prva prednost navedena „Dostupnost visokokvalifikovane radne snage“, uz konstataciju da u Srbiji živi veliki broj visokoobrazovanih građana koji govore strane jezike.
Osim toga, istaknuto je da je u Srbiji stopa nezaposlenosti 9,9%, u čijoj strukturi sa tri četvrtine dominira obrazovanje do srednjoškolskog.
Cilj je naravno da se predstavi da u Srbiji postoji armija rezervne radne snage, spremne da radi za niske zarade.
U sekciji ispod visokokvalifikovane radne snage navedeni su kompetativni operativni troškovi, koji uključuju i nisku cenu radne snage.
Navedeno je da je prosečna bruto plata u Srbiji svega 706 evra što je, kada se poredi sa zemljama centralne i istočne Evrope, koje predstavljaju konkurente u privlačenju stranih investicija, veoma nisko.
Na primer u Rumuniji prosečna bruta plata iznosi 1067 evra, dok je u Češkoj ona 1346 evra.
Srbiji je potreban drugačiji model ekonomskog razvoja, onaj koji će svim, a ne samo pojedinim, neretko i partijski privilegovanim građanima i građankama obezbediti kvalitetne i dobro plaćene poslove.
Neophodna je dugoročna preorijentacija ekonomije ka egalitarnijem, tehnološki adekvatnijem i ekološki odgovornom modelu razvoja.
Nova ekonomska paradigma mora biti okrenuta ka cirkularnoj ekonomiji, većoj stopi javnih ulaganja u zdravstvo, infrastrukturu i obrazovanje, ali i ka većoj sistemskoj i institucionalnoj podršci domaćih malih i srednjih preduzeća, uz uslov da se radna prava ne samo poštuju, već i konstantno poboljšavaju.
Foto: pixabay.com
Autori: Luka Petrović i Stefan Marić
Izvor: kolumna je izašla 4. juna u dnevnom listu Danas
Kolumna Naš grad izlazi svakog petka u dnevnom listu Danas, a pišu je članovi i prijatelji inicijative Ne davimo Beograd
Pročitaj i ovo:
ZLF traži hitnu reakciju i odgovornost za incident u Mladenovcu: roditelji upozoravali, a vlast ignorisala
Povodom jučerašnjeg incidenta u kom je teško povređen dvanaestogodišnji dečak u Pružatovcu kod Mladenovca, na koga se obrušila konstrukcija autobuskog stajališta, Zeleno-levi front zahteva hitnu reakciju nadležnih i utvrđivanje odgovornosti za ovu nesreću, koja se dogodila uprkos upozorenjima građana i molbama da opština reaguje zbog nebezbednog stajališta.
Đorđević: Studentska lista mora da ostvari i efekat cunamija i efekat gravitacije
Potrebno je da studentska lista na izborima ostvari tzv. cunami efekat u odnosu na vladajući režim, istovremeno i efekat gravitacije unutar antirežimskog fronta, odnosno da privlači i ujedinjuje sve što je potrebno za pobedu, ali i suštinsku promenu za koju će nam biti potreban svako ko je na istoj strani, ocenjuje kopredsednica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević.
Tabloidna kampanja blaćenja i targetiranja nastavnice iz Mionice deo rata protiv prosvete i obrazovanja
Nastavnica istorije iz Mionice Verica Simić je, zbog ranije podrške studentskom pokretu, postala meta režimskih tabloida, u prljavoj kampanji koja uz nju cilja i na celokupnu prosvetu i služi osveti i zastrašivanju drugih prosvetnih radnika.
