Na zatvaranju Kopaonik biznis foruma, premijerka Ana Brnabić izjavila je da se „danas više ne govori da je Srbija zemlja jeftine radne snage i onih koji vuku kablove, te da je Srbija danas zemlja sa kojom žele da sarađuju“.
Nažalost, stvarno stanje u Srbiji je sasvim drugačije, čemu svedoče ne samo svakodnevno iskustvo naših sugrađana i sugrađanki, već i konkretni statistički podaci.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz septembra 2020. godine, ubedljivo najveći procenat radnika i radnica u Srbiji (31,5%) prima platu u iznosu do 35 000 dinara. Dakle, za nijansu više od minimalne zarade.
O položaju radnika i radnica najbolje svedoči podatak da je više od dve trećine zaposlenih tokom prošle godine primalo platu manju od prosečne.
Srbija se i dalje reklamira kao država jeftine radne snage i to od strane Vladinih agencija.
Na zvaničnom sajtu Razvojne Agencije Srbije, agencije koju je osnovala Vlada Republike Srbije, odgovorne za privlačenje stranih investicija može se naći brošura pod nazivom „Why Invest in Serbia”.
U publikaciji je kao prva prednost navedena „Dostupnost visokokvalifikovane radne snage“, uz konstataciju da u Srbiji živi veliki broj visokoobrazovanih građana koji govore strane jezike.
Osim toga, istaknuto je da je u Srbiji stopa nezaposlenosti 9,9%, u čijoj strukturi sa tri četvrtine dominira obrazovanje do srednjoškolskog.
Cilj je naravno da se predstavi da u Srbiji postoji armija rezervne radne snage, spremne da radi za niske zarade.
U sekciji ispod visokokvalifikovane radne snage navedeni su kompetativni operativni troškovi, koji uključuju i nisku cenu radne snage.
Navedeno je da je prosečna bruto plata u Srbiji svega 706 evra što je, kada se poredi sa zemljama centralne i istočne Evrope, koje predstavljaju konkurente u privlačenju stranih investicija, veoma nisko.
Na primer u Rumuniji prosečna bruta plata iznosi 1067 evra, dok je u Češkoj ona 1346 evra.
Srbiji je potreban drugačiji model ekonomskog razvoja, onaj koji će svim, a ne samo pojedinim, neretko i partijski privilegovanim građanima i građankama obezbediti kvalitetne i dobro plaćene poslove.
Neophodna je dugoročna preorijentacija ekonomije ka egalitarnijem, tehnološki adekvatnijem i ekološki odgovornom modelu razvoja.
Nova ekonomska paradigma mora biti okrenuta ka cirkularnoj ekonomiji, većoj stopi javnih ulaganja u zdravstvo, infrastrukturu i obrazovanje, ali i ka većoj sistemskoj i institucionalnoj podršci domaćih malih i srednjih preduzeća, uz uslov da se radna prava ne samo poštuju, već i konstantno poboljšavaju.
Foto: pixabay.com
Autori: Luka Petrović i Stefan Marić
Izvor: kolumna je izašla 4. juna u dnevnom listu Danas
Kolumna Naš grad izlazi svakog petka u dnevnom listu Danas, a pišu je članovi i prijatelji inicijative Ne davimo Beograd
Pročitaj i ovo:
Veselinović povodom deset godina od rušenja u Savamali: Građani i dalje vode iste bitke za pravo na grad
Povodom deset godina od rušenja objekata u Savamali, osvrćemo se na društvene pokrete koji su 2016. nastali, njihov razvoj i razvoj grada – kako se degradirao kvalitet urbanog razvoja, a bezbednost i životi ljudi stavljeni u drugi plan pred profitom. O tome za Mašinu govorio je Dobrica Veselinović.
Đorđević: Vlast namerava samo formalno da ispuni preporuke ODIHR
Kopredsednica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević ocenila je danas da vlast nastoji samo formalno da ispuni preporuke Posmatračke misije Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), ali da je problematično to što u procesu pisanja izbornih zakona koji su stigli u Skupštinu Srbije nisu učestvovali predstavnici opozicije i civilnog društva.
ZLF na Globalnom Sumud parlamentarnom kongresu u Briselu
Kopredsednica Zeleno-levog fronta i narodna poslanica Biljana Đorđević je delegatkinja na Global Sumud parlamentarnom kongresu u Briselu, radi političke podrške brodovima Globalne flotile Sumud koji su 14. aprila iz Barselone zaplovili ka Gazi. Na brodovima plovi preko 1000 volontera iz 70 zemalja, među kojima i jedna osoba iz Srbije.
