Odbornica pokreta Ne davimo Beograd Natalija Simović izjavila je za N1 da je odbornik SNS-a Branko Milićević Kockica na konstitutivnoj sednici Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica grada Beograda, ućutkivao, prekidao i omalovažavao nju i njenu koleginicu Olgu Manojlović Pintar, a na kraju ih i gađao zgužvanim dnevnim redom.
Simović je u emisiji N1 Studio Live objanila da je konstitutivna sednica zakazana po hitnoj proceduri, ali da su Manojlović Pintar i ona uspele da pripreme konstruktivnu kritiku i argumentaciju.
„Po Pravilniku, do odabira predsedavajućeg, najstari preuzima predsedavanje. To je bio Branko Milićević. Od kako je preuzeo predsedavanje, na vrlo neprikladan način se odnosio prema samoj sednici. Nas dve je ućutkivao, nije nam dao da dovršimo misao, niti komentar„, navela je Simović.
U jednom trenutku joj je Milićević rekao „srećice, smiri se“, a sve je, kako je istakla, kulminiralo kada je zgužvao dnevni red i gađao ih njim.
Tada je, kako je objasnila, nastao i snimak koji se proširio društvenim mrežama na kojem je Manojlović Pintar „poentirala da je to simbolika neodgovornosti odnosa prema javnoj funkciji“.
„Samo nas dve smo bile negde targetirane, ućutkivane, prekidane, omalovažavane“, dodala je Simović koja ne očekuje da će Milićević snositi bilo kakve sankcije za svoje ponašanja.
„I veći skandali su prolazili nekažnjeno“, podsetila je Natalija Simović.
Pročitaj i ovo:
Jelena Jerinić: U ovoj fazi izbornog procesa bilo tri puta više prigovora na odluke RIK-a u odnosu na prethodne izbore
"To je u skladu sa opštom mobilizacijom ljudi na različitim predizbornim aktivnostima", rekla je Jerinić.
Đurović Rajak: Zahtevamo podatke o vanrednim isplatama socijalnih davanja u Somboru
Odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini grada Sombora Jovana Đurović Rajak uputila je Centru za socijalni rad Sombor zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtev se odnosi na jednokratnu i vanrednu novčanu pomoć koju Centar odobrava i isplaćuje od oktobra 2023. do danas.
Ognjen Rašuo: Komisija bi mogla da zaključi da je najmanje dva odsto birača neregularno upisano u birački spisak
„To su ljudi koji ih nema, na primer, u evidenciji prebivališta, nema ih u evidencijama u Matičnoj knjizi rođenih, nema ih u Matičnoj knjizi državljana”, objašnjava on.
