Odbornica Zeleno-levog fronta Milica Baltić kaže za N1 da su česme u ovakvom stanju od prošlogodišnjih oluja, i da su oni apelovali na nadležne da ih srede, ali to se do sada nije desilo.

“Obraćali smo se svim nadležnim institucijama, počev od opštine, pa do Gradskog i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, i odgovorio nam je samo Gradski zavod koji je rekao da nije nadležan i uputio nas na Republički zavod. Obratila sam im se, ali još nisam dobila odgovor”, navela je Baltić.

Dodaje i da su građani sami hteli da se organizuju i očiste granje oko česme, ali su odustali, jer su zaključili da bi to, zbog stanja u kojem se česme nalaze, bilo nebezbedno.

Prema njenim rečima, česma je bila u upotrebi do 2014, ali zbog zapuštenosti, voda iz nje više nije za piće.

“Vidimo da se u našem gradu zapostavljaju kulturna dobra i mi se bojimo da namerno zapostavljanje ovih česmi vodi nekom novom koruptivnom projektu. Vidimo šta se desilo sa Generalštabom, Starim savskim mostom”, ocenila je ona.

U Beogradu postoje još 33 česme, a od njih su samo četiri bezbedne da se sa njih pije voda.

Pročitaj i ovo:

Širenje Beograda na vodi: “Novim planom Beograd postaje grad bez vazduha”

Beogradski sajam, Terazijska terasa i deo prostora na levoj obali Save na Novom Beogradu postaju deo "Beograda na vodi", čija se površina time praktično duplira. Milica Baltić u izjavi za N1 kaže da će nastavak gradnje doneti i tone i tone betona i stakla, kojima bi glavni grad Srbije postao praktično nenastanjiv.