Metro i garaža ispod zemlje, a nad zemljom pešaci, biciklisti i zelenilo

Planiramo proširenje žutih traka u celom gradu i ukidanje parkiranja u bulevarskim ulicama sa žutim trakama, kako automobili pri manevrima uparkiravanja i isparkiravanja ne bi usporavali javni  prevoz. Na ovaj način ostaće više površine na površini ulice za zelenilo i uvođenje alternativnih vidova prevoza, dominantno bicikla. Takođe, sa izgradnjom garaža u blizini glavnih gradskih arterija smanjiće se takozvano cirkularno traženje uličnog parking koje često generiše i do 30 % saobraćaja.

Širenje mreže žutih traka radi ubrzavanja autobuskog i trolejbuskog saobraćaja: 

Prvo što ćemo uraditi da se iscrtaju žute trake u ulicama Cara Dušana, Džordža Vašingtona, 27. Mata i Kraljice Marije. To je bila velika propuštena prilika grada Beograda da unapredi saobraćaj i ozeleni ovaj deo grada, svaka sledeća rekonstrukcija ulica treba da izgleda upravo suprotno od toga što su građani doživljavali predhodnih godina i šta su na kraju dobili. Na Novom Beogradu proširenje  mreže žutih traka duž ulice Jurija Gagarina i spajanje sa bulevarom Milutina Milankovića. Nakon izgradnje obilaznice oko Beograda stvoriće se mogućnost da se i  autoput  tretira kao gradski bulevar i da se na njemu opredele žute trake za neometan javni saobraćaj.

Planiramo povezivanje žute trake u Bulevaru Vojvode Mišića sa žutom trakom  u Sarajevskoj. Uvodimo žutu traku u ulici Kneza Miloša od Mostarske petlje do zgrade Vlade, gde su najveće gužve u špicu. Duž Kneza Miloša ukidamo nelegalno ulično parkiranje i gradimo javnu garažu. U Takovskoj  i Cvijićevoj uvodimo žutu traku  od Glavne pošte do Bulevara Despota Stefana. Resavska ulica se pretvara isključivo u ulicu za javni saobraćaj i stanare. U Bulevaru Kralja Aleksandra od Ustaničke do Cvetkove pijace i od Vukovog spomenika do Glavne pošte uvodimo žute trakke. Takođe, uvodimo žute trake  od Vukovog spomenika do Rospi ćuprije kroz Ruzveltovu, Mije Kovačevića i Višnjičku. 

Bulevar Despota Stefana je jedna od najzagađenjijih saobraćajnica u Beogradu, a takođe  je i direktna veza Pančevačkog mosta, odnosno većine paliluskih naselja sa Trgom Republike. Kroz nju  svakog dana prolaze hiljade naših sugrađana sa leve obale Dunava, Višnjice, Višnjičke banje, Karaburme i iz Pančeva. Ulica je dobrim delom svoje dužine takozvanog ,,kanjonskog” tipa i u njoj se lakše zadržavaju izduvni gasovi motornih vozila. Imajući to u vidu,  ne samo da treba da se smanji nivo zagađenja i buke, već da se stvori lepši ambijent za život i boravak, a da se on učini protočnijim za pešake, bicikliste i vozila javnog prevoza.

Naš predlog za Bulevar Despota Stefana da se izgradi jedna (ili vise) podzemnih  garaža koje bi pratile tok ulice, a da se u istom broju ukinu parkinzi duž bulevara. A ispod garaže planirana je i linija metroa koja po važećem Planu generalne regulacije (PGR) ide ovom trasom. Ovim zahvatom bi se dobio širi prostor za pešake, mogućnost dodatnog ozelenjavanja i izdvojene široke biciklističke staze sa obe strane ulice za bezbedno i  brzo kretanje, kao i ubrzavanje kretanja javnog gradskog prevoza.

Uz ovaj predlog  i  izgradnju garaža ili parkirališta ,,Park&ride” uz Pančevački most ili u Krnjači obezbeđuje se mogućnost veće upotrebe javnog gradskog prevoza i  bicikala, tako što će automobile ostavljati kod mosta ili u Krnjači, dok će građani dalje nastavljati javnim prevozom, beovozom ili biciklom/javnim biciklom. 

Na odluku da ostave kola na obodu grada ili da krenu javnim gradskim prevozom u celosti, na korisnike utiče brzina dolaska do konačnog odredišta i komfor prevoza, kao i bezbeno i pristupačno mesto za ostavljanje privatnog vozila. Što se tiče biciklističkog saobraćaja kombinacija bicikl+voz se pokazala  kao dosta efikasna u mnogim zemljama Zapadne Evrope. Mogućnost da našim sugrađanima obezbedimo  mesto  gde mogu da ostave bicikl ili da ga iznajme u sistemu javnih bicikala svakako bi povećala  intenzitet biciklističkog saobraćaja na ovoj relaciji, a istovremeno smanjila zavisnost od automobila.

Ovo bi takođe bila i polazna osnova za rekonstruciju i urbanizaciju Višnjičke ulice koja je nastavak bulevara, kao i uvođenje tramvajskog saobraćaja kroz bašticu na sredini te ulice.

Sa različitim infrastrukturnim zahvatima, ali i podsticajnim merama da sugrađani pređu na održivije vidove transporta, a kasnije i ozelenjavanjem, moguće je stvoriti bulevar koji će biti čist, manje bučan i ugodan za život i boravak, ali i reprezentativan ulazak u centar grada sa Pančevačkog mosta.