Planiramo proširenje žutih traka u celom gradu i ukidanje parkiranja u bulevarskim ulicama sa žutim trakama, kako automobili pri manevrima uparkiravanja i isparkiravanja ne bi usporavali javni prevoz. Na ovaj način ostaće više površine na površini ulice za zelenilo i uvođenje alternativnih vidova prevoza, dominantno bicikla. Takođe, sa izgradnjom garaža u blizini glavnih gradskih arterija smanjiće se takozvano cirkularno traženje uličnog parking koje često generiše i do 30 % saobraćaja.
Širenje mreže žutih traka radi ubrzavanja autobuskog i trolejbuskog saobraćaja:
Prvo što ćemo uraditi da se iscrtaju žute trake u ulicama Cara Dušana, Džordža Vašingtona, 27. Mata i Kraljice Marije. To je bila velika propuštena prilika grada Beograda da unapredi saobraćaj i ozeleni ovaj deo grada, svaka sledeća rekonstrukcija ulica treba da izgleda upravo suprotno od toga što su građani doživljavali predhodnih godina i šta su na kraju dobili. Na Novom Beogradu proširenje mreže žutih traka duž ulice Jurija Gagarina i spajanje sa bulevarom Milutina Milankovića. Nakon izgradnje obilaznice oko Beograda stvoriće se mogućnost da se i autoput tretira kao gradski bulevar i da se na njemu opredele žute trake za neometan javni saobraćaj.
Planiramo povezivanje žute trake u Bulevaru Vojvode Mišića sa žutom trakom u Sarajevskoj. Uvodimo žutu traku u ulici Kneza Miloša od Mostarske petlje do zgrade Vlade, gde su najveće gužve u špicu. Duž Kneza Miloša ukidamo nelegalno ulično parkiranje i gradimo javnu garažu. U Takovskoj i Cvijićevoj uvodimo žutu traku od Glavne pošte do Bulevara Despota Stefana. Resavska ulica se pretvara isključivo u ulicu za javni saobraćaj i stanare. U Bulevaru Kralja Aleksandra od Ustaničke do Cvetkove pijace i od Vukovog spomenika do Glavne pošte uvodimo žute trakke. Takođe, uvodimo žute trake od Vukovog spomenika do Rospi ćuprije kroz Ruzveltovu, Mije Kovačevića i Višnjičku.
Bulevar Despota Stefana je jedna od najzagađenjijih saobraćajnica u Beogradu, a takođe je i direktna veza Pančevačkog mosta, odnosno većine paliluskih naselja sa Trgom Republike. Kroz nju svakog dana prolaze hiljade naših sugrađana sa leve obale Dunava, Višnjice, Višnjičke banje, Karaburme i iz Pančeva. Ulica je dobrim delom svoje dužine takozvanog ,,kanjonskog” tipa i u njoj se lakše zadržavaju izduvni gasovi motornih vozila. Imajući to u vidu, ne samo da treba da se smanji nivo zagađenja i buke, već da se stvori lepši ambijent za život i boravak, a da se on učini protočnijim za pešake, bicikliste i vozila javnog prevoza.
Naš predlog za Bulevar Despota Stefana da se izgradi jedna (ili vise) podzemnih garaža koje bi pratile tok ulice, a da se u istom broju ukinu parkinzi duž bulevara. A ispod garaže planirana je i linija metroa koja po važećem Planu generalne regulacije (PGR) ide ovom trasom. Ovim zahvatom bi se dobio širi prostor za pešake, mogućnost dodatnog ozelenjavanja i izdvojene široke biciklističke staze sa obe strane ulice za bezbedno i brzo kretanje, kao i ubrzavanje kretanja javnog gradskog prevoza.
Uz ovaj predlog i izgradnju garaža ili parkirališta ,,Park&ride” uz Pančevački most ili u Krnjači obezbeđuje se mogućnost veće upotrebe javnog gradskog prevoza i bicikala, tako što će automobile ostavljati kod mosta ili u Krnjači, dok će građani dalje nastavljati javnim prevozom, beovozom ili biciklom/javnim biciklom.
Na odluku da ostave kola na obodu grada ili da krenu javnim gradskim prevozom u celosti, na korisnike utiče brzina dolaska do konačnog odredišta i komfor prevoza, kao i bezbeno i pristupačno mesto za ostavljanje privatnog vozila. Što se tiče biciklističkog saobraćaja kombinacija bicikl+voz se pokazala kao dosta efikasna u mnogim zemljama Zapadne Evrope. Mogućnost da našim sugrađanima obezbedimo mesto gde mogu da ostave bicikl ili da ga iznajme u sistemu javnih bicikala svakako bi povećala intenzitet biciklističkog saobraćaja na ovoj relaciji, a istovremeno smanjila zavisnost od automobila.
Ovo bi takođe bila i polazna osnova za rekonstruciju i urbanizaciju Višnjičke ulice koja je nastavak bulevara, kao i uvođenje tramvajskog saobraćaja kroz bašticu na sredini te ulice.
Sa različitim infrastrukturnim zahvatima, ali i podsticajnim merama da sugrađani pređu na održivije vidove transporta, a kasnije i ozelenjavanjem, moguće je stvoriti bulevar koji će biti čist, manje bučan i ugodan za život i boravak, ali i reprezentativan ulazak u centar grada sa Pančevačkog mosta.
Pročitaj i ovo:
Školski odbori kao odbrana obrazovanja i zakonitog poslovanja škola
Serijsko i masovno obračunavanje sa neposlušnim učiteljima, nastavnicima, profesorima i direktorima škola u Srbiji traje već mesecima - od početka studentskih i građanskih protesta, a naročita eskalacija prati izbor Dejana Vuka Stankovića za ministra “osvete”.
Stavljanje Rusije na Vučićevu stranu pokazuje da je EU jedini spoljni saveznik pobunjenih građana
Nakon što se ruska bezbednosna služba ponovo otvoreno stavila na stranu Aleksandra Vučića u velikoj društveno političkoj krizi u Srbiji, čak je i najokorelijim evroskepticima jasno da jedina podrška pobunjenim građanima može doći od Evropske unije. Budućnost Srbije je u Evropskoj uniji, a ne sa Vučićem.
Kozma: Potrebna reforma cele železničke strukture, a ne izmene koje se prave samo da bi prikazale normativni napredak ka evrointegracijama
Odbor Skupštine Srbije za evropske integracije danas je prihvatio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, a poslanik Zeleno-levog fronta Robert Kozma istakao je da taj predlog zakona ne polazi od pravog konteksta i realne situacije na terenu, već su izmene napravljne samo kako bi bile „štiklirane“ i kako bi prikazale normativni napredak ka evrointegracijama.
