Kakvi su propisi koji se odnose na akušersko nasilje, šta se sve podrazumeva pod tim terminom i kakve posledice može da ostavi?
Narodna poslanica Zeleno-levog fronta u Narodnoj skupštini Marina Mijatović rekla je za N1 da u Srbiji postoje dovoljno dobri propisi koji su primenjivi na akušersko nasilje, ali se oni, prema njenom mišljenju, zloupotrebljavaju u praksi.
“Dakle, ovde se radi o zloupotrebi propisa, odnosno oni se čitaju tako, da ne pruže pravnu zaštitu ženama koje su doživele akušersko nasilje. Pravilnici se tumače na način da se žene lažu o tome koja su im prava i tako im se ona uskraćuju. Ne trebaju nam trenutno novi zakoni, možda možemo postojeće malo da unapredimo, ali imamo ih dovoljno da možemo da pokrenemo postupke, da pružimo pravnu zaštitu ženama“, rekla je za N1 narodna poslanica.
Marina Mijatović smatra da najveći problem predstavlja upravo to što žene nisu upoznate sa svojim pravima.
„Kada vi ne znate koja su vam prava, naravno da nećete moći da iskoristite te mehanizme i propise. Posebno je loše, što žene dobijaju netačne informacije kada pitaju kome bi trebalo da se obrate. Zato imamo sistem koji kaže da sve super funkcioniše, da žene ne prijavljuju neke neregularnosti, mučenja, zlostavljanja, akušersko nasilje u okviru zdravstvenih ustanova. To treba da se promeni, a protiv takvog sistema možemo da se borimo kroz medije i zajedničku podršku“, iznosi svoje mišljenje za N1 narodna poslanica.
Napominje da zbog izostanka primene propisa izostaje i podrška ženama koje trpe akušersko nasilje.
„Nemaju podršku od sistema, osuđuju se i kada pokrenu neki postupak. Imate pred Lekarskom komorom, pred Sudom časti postupke gde se žena osuđuje zašto se nije bunila dok joj je trajao porađaj ili nije tražila drugo mišljenje. Postavlja se pitanje – kako može da se buni dok je u toku porađaj? To je klasična zloupotreba Zakona o pravima pacijenta“, zaključuje Mijatović.
Pročitaj i ovo:
Jelena Jerinić: Isti zahtevi 25 godina kasnije
U Beogradu se danas održava "Prajd marš", u sklopu Beograd Prajda koji se održava pod sloganom "Ima mesta za sve nas". Govoreći o povratku na isti slogan 25 godina kasnije, poslanica Zeleno-levog fronta Jelena Jerinić je kazala da su zahtevi isti, te da se nije toga mnogo promenilo u pravnom smislu.
Isti obrazac na dva nivoa: šume se na papiru štite, a mehanizmi za prenamenu ostaju i pogoršavaju se
Poslednjih nedelja u Srbiji su se, na gradskom i na državnom nivou, odigrala dva postupka koja pokazuju isti obrazac. Program razvoja urbanih šuma i izmene Zakona o planiranju i izgradnji deklarativno štite šume, ali istovremeno zadržavaju ili olakšavaju mehanizme kojima se šumsko zemljište može prenameniti, uz oslabljeno učešće javnosti.
ZLF traži da se stave van snage sporne izmene zakona kojima se omogućava gradnja u Deliblatskoj peščari
Vladajuća većina je na sednici Narodne skupštine 31. avgusta na netrasparentan način usvojila izmene Zakona o planiranju i izgradnji, kojima se omogućava izgradnja projekata od javnog interesa na šumskom zemljištu oštećenom ili uništenom u požaru.
