Zlata, pas mešanac koji je ubijen ispred radnje, gde je našao svoje mesto sigurnosti i o kome su se starale komšije u Smederevskoj Palanci, i Dona, koju je ubio ravnodušni vozač Kliničkog centra Vojvodine, nisu krive što nisu imala pravi dom.
Brojni naučne studije potvrđuju vezu između zlostavljanja životinja i nasilja prema ljudima. Jasno je da nasilje prema životinjama ne treba sagledavati kao zasebnu kategoriju, gde je samo životinja žrtva, već ga treba posmatrati u kontekstu mnogo šire slike nasilja, kao najčešće neprepoznatu komponentu destruktivnog ponašanja u našem društvu.
Zato je važno da se prijava i zlostavljanju, ubijanju ili trovanju životinja podnese, kako bi nadležnim organima stavili do znanja da postoji veliki broj građana kojima je stalo do toga da se pitanja iz oblasti zaštite i dobrobiti životinja i odgovornost uključe u gradske politike, kako bi poboljšati život svih članova zajednice.
Zeleno-levi front se kroz rad Skupštine grada i gradske opštine bavi i politikama za dobrobit životinja, jer verujemo da ćemo na taj način omogućiti kvalitetan suživot za kućne ljubimce, nezbrinute životinje, vlasnike, ali i one koji nisu vlasnici kućnih ljubimaca.
Koji su koraci za prijavljivanje zlostavljanja, ubijanja ili trovanja životinja:
Nadležni organi kojima treba prijaviti su Osnovno javno tužilaštvo ili policija (koja o prijavi obaveštava javnog tužioca) i veterinarska inspekcija.
Policiji prijavljujete kršenje Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016), član 269, tj. krivično delo ubijanje i zlostavljanje životinja. Krivični zakonik („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016, 35/2019).
Ubijanje i zlostavljanje životinja predstavlja krivično delo iz člana 269. Krivičnog zakonika Republike Srbije
(1) Ko kršeći propise ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana došlo do ubijanja, mučenja ili povređivanja većeg broja životinja, ili je delo učinjeno u odnosu na životinju koja pripada posebno zaštićenim životinjskim vrstama, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
(3) Ko iz koristoljublja organizuje, finansira ili je domaćin borbe između životinja iste ili različite vrste ili ko organizuje ili učestvuje u klađenju na ovakvim borbama, kazniće se zatvorom od šest meseci do tri godine i novčanom kaznom.
Ako se krivična prijava podnese policiji (bilo putem telefona, u pisanoj ili usmenoj formi), oni će prijavu primiti i odmah dostaviti nadležnom javnom tužiocu. Dakle, policija je dužna da dostavi krivičnu prijavu nadležnom javnom tužiocu. Dalji tok postupka, međutim zavisi od nadležnog javnog tužioca, odnosno od njegove procene da li smatra da ima dovoljno osnova za pokretanje istrage.
Veterinarskoj inspekciji prijavljujete kršenje Zakona o dobrobiti životinja („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009):
Član 7, stav 1, tačka 1: Zabranjeno je zlostavljati životinju
Član 7, stav 1, tačka 3: Zabranjeno je lišavati životinju života osim u slučajevima i na način propisan ovim zakonom
Član 7, stav 1, tačka 29: Zabranjeno je upotrebljavati otrove i druga hemijska sredstava koja izazivaju bol, patnju i smrt životinja, osim u cilju kontrole populacije glodara, odnosno deratizacije i izvođenja ogleda na životinjama u naučnoistraživačke svrhe.
Pročitaj i ovo:
Veselinović povodom deset godina od rušenja u Savamali: Građani i dalje vode iste bitke za pravo na grad
Povodom deset godina od rušenja objekata u Savamali, osvrćemo se na društvene pokrete koji su 2016. nastali, njihov razvoj i razvoj grada – kako se degradirao kvalitet urbanog razvoja, a bezbednost i životi ljudi stavljeni u drugi plan pred profitom. O tome za Mašinu govorio je Dobrica Veselinović.
Đorđević: Vlast namerava samo formalno da ispuni preporuke ODIHR
Kopredsednica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević ocenila je danas da vlast nastoji samo formalno da ispuni preporuke Posmatračke misije Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), ali da je problematično to što u procesu pisanja izbornih zakona koji su stigli u Skupštinu Srbije nisu učestvovali predstavnici opozicije i civilnog društva.
ZLF na Globalnom Sumud parlamentarnom kongresu u Briselu
Kopredsednica Zeleno-levog fronta i narodna poslanica Biljana Đorđević je delegatkinja na Global Sumud parlamentarnom kongresu u Briselu, radi političke podrške brodovima Globalne flotile Sumud koji su 14. aprila iz Barselone zaplovili ka Gazi. Na brodovima plovi preko 1000 volontera iz 70 zemalja, među kojima i jedna osoba iz Srbije.
