Radomir Lazović je rođen 1980. godine u Beogradu. Aktivan je u civilnom sektoru više od 10 godina u oblasti kulturnih politika; participacije građana u donošenju odluka o razvoju grada; građanskih, političkih i socijalnih prava; demokratskih inovacija i medija. Tokom proteklih godina učestvovao je u pokretanju nekoliko inicijativa i pokreta (kao što su Ulična galerija, Inex fim, Bioskopi: Povratak otpisanih, Okupacija bioskopa Zvezda, Ministarstvo prostora, Ne davimo Beograd) koji se zalažu za inovativnu upotrebu javnih prostora, pravično upravljanje resursima, transformaciju javnih usluga i pravedno, solidarno i demokratsko društvo. Od 2015. do 2017. bio je predsednik upravnog odbora Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije.

Biljana Đorđević je politikološkinja i docentkinja na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu gde predaje kurseve iz oblasti savremenih političkih teorija. Oblast njenog akademskog i aktivističkog istraživanja i delovanja su savremene teorije demokratije, aktivističko građanstvo, politička etika migracija, veza demokratije i feminizma, i socijalni konstitucionalizam. U prethodnom periodu bila je koordinatorka Političkog saveta Ne davimo Beograd i članica Ženske i Socio-ekonomske grupe inicijative NDM BGD. Članica je Predsedništva Udruženja za političke nauke Srbije i Srpskog udruženja za pravnu i socijalnu filozofiju, Upravnog odbora A11 – inicijative za ekonomska i socijalna prava, Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti – MASA i međunarodnog opservatorijuma municipalizma – Minim.

Jelena Jerinić je vanredna profesorka i prodekanica za nauku Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu. Predaje ustavno pravo, upravno pravo i pravo lokalne samouprave. Članica je Grupe nezavisnih eksperata za Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi Saveta Evrope. Članica je Pravnog tima pokreta Ne davimo Beograd. Za vreme beogradskih izbora 2018. godine bila je zamenica člana Gradske izborne komisije, na predlog liste Ne davimo Beograd. Živi u bloku 28 na Novom Beogradu.

Dobrica Veselinović rođen je 1981. godine u Beogradu, gde je i živeo ceo svoj život. Završio je Prvu beogradsku gimnaziju i Fakultet političkih nauka u Beogradu. Pohađao veći broj letnjih škola, seminara i debata u zemlji i inostranstvu, i održao isti toliki broj predavanja i prezentacija. Više od 10 godina je aktivan u civilnom sektoru. U poslednjih nekoliko godina primarno se bavi pitanjima urbanog razvoja i bori se za javne prostore i javna i zajednička dobra. Jedan je od inicijatora kolektiva Ministarstvo prostora, Inicijative Ne davimo Beograd i Građanskog fronta. Oblasti interesovanja su mu: politička teorija, ekologija i pitanja urbanog razvoja. Voli da organizuje stvari i ljude i pravi situacije koje ljudima izmame osmeh. Trudi se da popravlja pokvareno, otkriva zaboravljeno, sređuje zapušteno i završi nedovršeno.

Jelena Vasiljević je viša naučna saradnica na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju. Doktorirala je etnologiju i antropologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radila je kao nauča saradnica i stipendistiknja na Univerzitetima u Edinburgu i Gracu. U svom naučnom radu najviše se bavila studijama građanstva, kulturom sećanja i istraživanjem medijskih narativa u kontekstu raspada Jugoslavije i ratova iz 1990-ih. Trenutno se najviše zanima za teme političke solidarnosti, aktivističkog građanstva i društvenih pokreta na Balkanu. Autorka je monografije Antropologija građanstva (Mediterran 2016), koautorka studije Demokratizacija odozdo: formiranje i delovanje novih društvenih pokreta u Srbiji i Makedoniji, objavila je više desetina naučnih članaka u domaćim i stranim naučnim časopisima. Članica je koordinacionog odbora Mreže za akademsku solidarnost i angažovanost (MASA) i deo je ekspertskog tima BiEPAG (The Balkans in Europe Policy Advisory Group).

Rođen je 1980. godine u Beogradu. Veruje u snagu lokalne zajednice i njenu sposobnost da utiče na politike koje se tiču života ljudi na lokalu, kao što su: čist vazduh i čista voda, funkcionalan i moderan javni prevoz kao i druge javne i komunalne usluge, obrazovanje koje je u skladu sa potrebama vremena u kome živimo i kvalitetno zdravstvo koje je podjednako dostupno svim građanima i građankama. Godinama je aktivan u borbi za podizanje svesti o značaju ekoloških tema. Oženjen je, živi i radi u Beogradu.

Natalija Stojmenović rođena je u Vranju 1995. godine, gde je završila osnovnu i srednju školu. Diplomirala je 2018. godine na Fakultetu političkih nauka na smeru Politikologija. Trenutno pohađa master studije na istom fakultetu na smeru: Politička analitika i društvene promene. Pokretu Ne davimo Beograd se priključila 2017. godine u borbi za zaštitu javnog interesa i solidaran i pravedan grad za sve, a trenutno koordiniše kampanju i aktivnosti na terenu i članica je Ženske grupe. Polja interesovanja i aktivizma su joj pitanje položaja žena, ekološke teme, posebno zagađenje vazduha i upravljanje otpadom.

Aleksa Petković je rođen 1995. godine u Užicu. Završio je međunarodne odnose na Fakultetu političkih nauka Uniterziteta u Beogradu, a trenutno je student master studija. Učestvuje ili je učestvovao u nekoliko društvenih pokreta koji su imali za cilj da isprave nepravde u našem društvu, poput borbe za dom ili borbe za životnu sredinu. Živi i radi u Beogradu.

Branislav Dimitrijević je profesor istorije i teorije umetnosti na Visokoj školi za likovnu i primenjenu umetnost u Beogradu, autor i priređivač knjiga i publikacija, i kustos izložbi savremene umetnosti. Od 2007. do 2009. bio je pomoćnik ministra kulture republike Srbije za međunarodne odnose i evropske intergracije, i ima iskustvo u kulturnoj politici i kulturnoj diplomatiji. Zalaže se za društvenu transformaciju u Srbiji zasnovanu na građanskim pokretima i ekonomskoj solidarnosti. Podržava levo-zeleni politički kurs pokreta NDMBGD od njegovog osnivanja, a zadatak Grupe za kulturu vidi u procesu koncipiranja trećeg puta u odnosu na dva dominantna kulturna modela, državno-nacionalnog i komercijalno samo-održivog, jer oba otuđuju umetnike i radnike u kulturi od društvene stvarnosti, sprečavaju kulturni razvoj i polarizuju društvo. Grupa za kulturu NDMBGD se zalaže za kulturu koja je otvorena, kritička, konstruktivna, inkluzivna i inovativna, za kulturu koja je javno dobro, dostupnu svima i na raznovrsne načine.

Miloš Hinić, rođen 1980. godine u Beogradu. Obrazovanje stekao na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na smeru za Industrijsko inženjerstvo. Već 15 godina se bavi projektima revitalizacije, modernizacije i energetske efikasnosti industrijskih objekata i postrojenja u Srbiji, Evropskoj uniji i Africi. Aktivan je u lokalnim ekološkim pokretima sa leve obale Dunava, na beogradskoj opštini Palilula.
Posvećenost NDMBGD zaštiti životne sredine, borbi za dostojanstvene uslove rada i života radnika, kao i inicijative za decentralizaciju vidi kao glavne motive za uključivanje u rad pokreta. Posebno zainteresovan za pitanja zelenih radnih mesta i energetsku tranziciju. Koordinator je Grupe za ekologiju od 2022. godine.

Aktivistkinja za ženska, romska i LGBT prava, sa preko 20 godina iskustva rada u domaćim i međunarodnim organizacijama. Osnivačica i članica nekoliko mreža na nacionalnom i međunarodnom nivou koje se bave ženskim i manjinskim pravima, učešćem marginalizovanih društvenih grupa u javnom i političkom životu, kao i antiratnom politikom. Sociološkinja, trenutno angažovana kao konsultantkinja civilnom sektoru i web dizajnerka. U svom teoretskom radu se najviše bavi problemima ukrštanja diskriminacija na osnovu roda, pola, rase, klase i seksualne orijentacije, a u aktivističkom – podrškom u osnaživanju i samoorganizovanju marginalizovanih društvenih grupa. Zalaže se za prava životinja. Veganka.

Miloš Vuletić je rođen 1980. godine u Beogradu, gde je završio studije filozofije na Filozofskom fakultetu. Doktorirao je filozofiju na Univerzitetu u Pitsburgu (SAD). Od 2017. je docent na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U Pokretu Ne davimo Beograd aktivan je od 2018. godine, prevashodno kroz učešće u radu opštinskog odbora Stari grad. Svoje profesionalno interesovanje za savremene i istorijske probleme teorijske filozofije kombinuje sa aktivnim učešćem u solidarnim pokretima koji rade na poboljšanju prilika u akademskoj zajednici i u društvu uopšte, kao što su NDM BGD i Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA).

Nikola Bešlić je rođen 1991. godine u Beogradu, gde je odrastao i završio Fakultet organizacionih nauka. Osnivač je i glavni urednik portala hocupozoriste.rs. Nakon godina simpatisanja učlanio se u pokret Ne davimo Beograd da bi se konačno aktivirao, a ne samo kritikovao vlast u kafani. Smatra da je Ne davimo Beograd politička organizacija koja nosi potpuno nove politike zasnovane na ispravnim društvenim vrednostima poput antifašizma i solidarnosti.

Luka Petrović rođen 1994. godine u Beogradu. Trenutno je student doktorskih studija na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, gde je zaposlen kao asistent i predaje kurseve iz oblasti istorije političke misli i savremenih političkih teorija. U fokusu njegovog akademskog i aktivističkog istraživanja su pitanja socijalne pravde, demokratije i političke participacije. Član je redakcije portala Mašina i zalaže se za socijalno pravedan i ekološki održiv grad u kojem je politička moć u rukama običnih ljudi.

Ivana Spasić, rođena 1965. u Beogradu, redovna je profesorka sociologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu gde predaje kurseve iz oblasti sociološke teorije i sociologije kulture. Autorka je desetak knjiga i više desetina naučnih radova iz ovih oblasti. Od 1990ih učestvuje u borbi protiv autoritarnih režima, nacionalizma i diskriminacije kroz različite građanske pokrete i inicijative. Temom borbe za demokratiju bavi se i profesionalno, kroz istraživanja. Posebno joj je stalo do vladavine prava, društvene solidarnosti i ljudskog dostojanstva. Članica je pokreta Ne davimo Beograd i njegovog Političkog saveta. Posebno aktivna u opštinskom odboru Čukarica.

Borislav Stepanović rođen je 1958 god. u Beogradu gde se i školovao i stekao zvanje inžinjera informatike. Radno iskustvo od preko 30 godina u IT oblasti stekao je radeći za neke od najvećih svetskih firmi kao što su Honeywell, Microsoft, IBM i druge. Poseduje znanje i iskustvo u organizaciji i koordinaciji velikih timova u cilju uspešnog izvršenja projekata. Aktivizmom i aktivnim učesćem na protestima je počeo da se bavi ranih 90-tih godina (Studentske i 9 Martovske demonstracije). Osim Ne Davimo Beograd član je i DIEM 25 i Greenpeace. Aktivan je član teritorijalne grupe Stari Grad a povremeno i Zelene i Grupe za kulturu. Na izborima 2022. godine je bio koordinator kontrolora za opštinu Stari Grad gde je Ne davimo Beograd ostvario najbolji izborni rezultat. Posebno je zainteresovan za ekološko-tehnološka rešenja za kreiranje čiste održive životne sredine. Veliki je pobornik ljudskih prava i zalaže se za njihovu veću zastupljenost u obrazovnom sistemu. Smatra da su nepotizam i korupcija rak rane našeg društva i zalaže se za nultu toleranciju prema ovim društvenim anomalijama.

Dragan Nalović rođen je 1956. godine u Beogradu. Završio je Osmu beogradsku gimnaziju i Višu turističku školu, gde je stekao zvanje diplomirani ekonomista turizma. Nekoliko godina je živeo u Londonu gde je radio za nevladinu agenciju koja je sprovodila program uštede energije putem izolacije kuća uz subvencije države. Po povratku u zemlju pokrenuo je privatan biznis i bavio se se poslovima uvoza i izvoza, veleprodaje i maloprodaje. Bio je simpatizer DSS i radio je na poziciji savetnika u Ministarstvu privrede. Zajedno sa Privrednom komorom, Ministarstvom privrede i dve gradske opštine osnovao je udruženje malih privrednika Opstanak i pokrenuo projekte za prodsticaj i razvoj malog preduzetništva. Osnivač je organizacije Balkan Novi Projekat. U saradnji sa Maticom iseljenika i Srba u region bavio se pitanjima dijaspore i uspostavljanja bolje saradnje sa našim iseljenicima i, u zemljama u kojima je saradnja uspostavljena, snimio više kratkih filmova na tu temu. Aktivan je član Ne davimo Beograd još od prvih protesta, a trenutno učestvuje u radu teritorijalne grupe Stari grad i radne grupe za izradu programa buduće stranke.