U jeku letnjih meseci, dok se pažnja građana rasipa na svakodnevne proteste i blokade, Vlada Republike Srbije sprovodi tihe, ali ozbiljne sistemske promene koje mogu ostaviti dugoročne posledice po upravljanje javnim dobrima. Među njima je i odluka da Nacionalni park „Fruška gora“ više ne bude javno preduzeće, već društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO).
Na papiru ova promena izgleda kao pravno-tehnička reforma, međutim ona u suštini menja odnose moći, pristup resursima i mogućnost građanskog uvida u donošenje odluka. A kada se prirodna dobra stavljaju pod tržišnu logiku, rezultat nikada nije u korist javnog interesa. Ana Brnabić je izjavila da predmetna imovina ne može ući u kapital društava i da se ne planira njeno otuđenje, i stoji da je opasnost od privatizacije daleko, ali neizbežno se otvara put političkim uticajima i netransparentnom finansijskom upravljanju. Ako pogledamo hronološki redosled aktivnosti koje su ovih dana uznemirile javnost
Maj 2023.: Vlada RS usvaja Predlog zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije
Septembar 2023.: Zakon stupa na snagu – omogućava da 142 javna preduzeća postanu DOO ili AD, uključujući i NP “Fruška gora”
2024–2025.: Početak implementacije zakona; sedam preduzeća već ulazi u proces transformacije, među njima i Srbijašume, Srbijavode i oba nacionalna parka – Fruška gora i Đerdap
Jul 2025.: Javnost saznaje da NP Fruška gora postaje DOO – bez javne rasprave, bez konsultacije lokalnih zajednica i bez stručnog dijaloga
Avgust 2025.: Mediji i organizacije civilnog društva upozoravaju na rizike (gubitak javnog nadzora, mogućnost komercijalizacije, smanjena obaveza transparentnosti rukovodilaca), prepoznaje se “reformatorska” matrica iza koje sledi upliv privatnih interesa i njihovo ostvarivanje.
Zašto je Fruška gora više od resursa?
Nacionalni park Fruška gora je prvi nacionalni park u Srbiji. U njemu se nalazi više od 700 biljnih vrsta, 17 zaštićenih životinjskih vrsta, desetine manastira, izletišta, staza i zajednica koje vekovima žive u simbiozi sa prirodom. Ova celina ne može biti vođena tržišnom logikom profita.
DOO struktura menja upravljanje na sledeći način:
– direktor više ne podleže obavezi podnošenja izveštaja o imovini,
– nadzorni odbori se postavljaju bez obaveznog učešća stručnjaka za zaštitu prirode,
– poslovne odluke mogu se doneti bez šire javnosti i van uvida građana. Stoga nema garancija da Fruška gora sutra neće biti ustupljena partnerima, investitorima i političkoj eliti za razvoj turističkih zona, gradnju vila i privatne puteve? Podsetimo na smanjenje zaštićenog područja radi izgradnje radara na Guduričkom vrhu i upodobljavanje propisa investitorima, ali i vlasnika kompanije Galens kome je omogućeno da gradi put do svoje vikendice na teritoriji parka i potom isti ograđuje i uzurpira javnu površinu.
Zeleno–levi front ne pristaje na ovo ćutke.
Kao poslanica Zeleno–levog fronta u Skupštini AP Vojvodine, zalažem se za obustavu transformacije NP Fruška gora u DOO (ovoj transformaciji nije prethodila javna rasprava i konsultacije sa lokalnim zajednicama, naučnicima, ekolozima i civilnim sektorom) i izmenu Zakona o upravljanju privrednim društvima kako bi se izuzela javna prirodna dobra. Ne možemo imati nove planske promene na Fruškoj gori dok se ne usvoji nova Strategija zaštite prirode u Vojvodini.
Fruška gora nije eksperimentalno preduzeće.
Na Fruškoj gori već sada trpimo posledice nemarnog upravljanja – od planske seče, nelegalne gradnje, do ignorisanja lokalnog stanovništva. Zato ćemo kao Zeleno–levi front u skupštini insistirati na parlamentarnoj kontroli, tražiti odgovore od Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i predlagati amandmane koji štite ne tržište – već prirodu, javni interes i budućnost. I to:
1) Da li je Pokrajinski sekretarijat bio konsultovan u vezi odluke o pretvaranju javnog preduzeća u DOO i da li je zatražio reviziju odluke?
2) Da li će Fruška gora zadržati status nacionalnog parka pod upravom DOO i ko je odgovoran za očuvanje tog statusa?
3) Ko odlučuje o planovima korišćenja zemljišta i šuma nakon promene pravne forme i kakve to posledice može imati po biljni i životinjski svet, odnosno ekološki integritet?
4) Kako će se vršiti nadzor nad DOO koje upravlja zaštićenim prirodnim dobrom?
Naše planine, naše šume, naše reke nisu privatni kapital. One su zajedničko dobro i mi smo njihovi čuvari. Nećemo nipošto biti prodavci!
Pročitaj i ovo:
Jerinić: Dok su ovi ljudi na vlasti nema ništa od ispravnog biračkog spiska
U Skupštini Srbije na red dolazi glasanje o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku po sugestijama i CRTE i Evropske unije. Međutim, „ukoliko bi SNS i SPS počeli da sprovode izmenjen zakon o biračkim spiskovima, oni bi time direktno sebi stavili lisice na ruke“. smatra poslanica ZLF-a Jelena Jerinić
Dinić o izboru REM-a: Vlast u ovom trenutku odustala od pokušaja da izigra zakon, ali još može da sabotira proces
U procesu izbora REM-a vlast je odustala od pokušaja da izigra zakon, tako da je u ovom trenutku proces vraćen u zakonske tokove i ima izgleda za umereni optimizam, izjavio je član Odbora za kulturu i informisanje iz redova Zeleno levog fronta Rastislav Dinić.
Lazović: “Dačiću da li su kriminalne grupe i partijski centri uticaja preuzeli komande u policiji?”
Kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović u Skupštini Srbije zatražio je danas od ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića da se hitno oglasi povodom, kako je naveo, "uznemirujućih saznanja da su delovi policije stavljeni pod kontrolu paralelnih stranačkih struktura povezanim sa Srpskom naprednom strankom".
