Ilustracija: Autorka teksta i fotografija sa jedne od akcija čišćenja koju su organizovali aktivisti i aktivistkinje pokreta Ne davimo Beograd. Organizovali smo jako veliki broj akcija čišćenja u raznim krajevima Beograda.
U autorskom tekstu, Jovana Tomić kroz ličnu priču postavlja pitanje sugrađanima i sugrađankama našeg, delom divnog, a delom zagađenog Beograda: Da li razmišljate o tome koliko volite ovaj naš grad?
Od osnovne škole slušam o akcijama čićenja grada, sađenja biljaka i eto, nikako da uzmem učešće u tome. Sve su to neke „sitne stvari“ koje ne doprinose puno našem gradu – tako sam barem ja razmišljala. A onda uhvatim sebe kako sedim i gledam u krošnje Beograda, hvatam još malo energije u toku ono malo slobodnog vremena što je prostalo. Sednem i pored reke, da voda izvuče sve one negativne događaje u toku nedelje što su se nakupili na poslu, u saobraćaju, gradskom prevozu, redu u prodavnici. Ima toga još.
Nekad ono plavo nebo malo posivi, ne zbog pljuskova koji dolaze, nego zbog kako kažu, nekog zagađenja koje se stvorilo, pa i te krošnje više ne izgledaju isto. Bacim pogled i na reku, gledam u labodove, patke i dok se trudim da se skoncentrišem na njih u periferni vid mi upada đubre.
I stvarno, ulažem ozbiljan trud da ignorišem sve te sive linije na nebu, konzerve i kese svih ovih godina, ali nekim ljudskim čudom se dešava da ih sve više vidim.
Sednemo tako na kafi nas četiri drugarice, pa krenemo kao naši roditelji i bake i deke: Je li se sećaš kako je nekad bilo? Kako je Beograd bio lep? I tako se vratimo jedno 5 godina unazad sa setom u očima, ispijemo one kafe i odemo svojim kućima.
Na nekoj ko zna kojoj po redu kafi, napokon se setimo da se međusopno priupitamo, a šta mi uradismo za ovaj naš Beograd? Izvukli smo energiju iz šetnji, biljaka, neba, a šta smo mu mi dali zauzvrat?
Score je sledeći:
Učestvovanje u akcijama sađenja biljaka – 0
Čišćenje smeća na rekama – 0
Čišćenje smeća oko zgrade – 0. Ne želim dalje da nabrajam.
Na 225-oj kafi, dođemo konačno na ideju! Hajde da se podelimo, pa da svaka od nas uzme učešće u nekoj akciji.
Jedna može da posadi neku biljku, druge dve da očiste oko zgrade, a četvrta, ona je najzauzetija, može u firmi da predloži neku kolektivnu zelenu akciju. Pa, kada već toliko provodi vremena na poslu, da i njena okolina ima koristi od toga.
I naravno malo da se uslikamo i okačimo na Facebook i Inastagram. Pijaće nam da se pohvalimo svojim online prijateljima, a možda i nekog podstaknemo da razmisli o svom gradu i šta može da učini za njega.
I Beograd uživa kada ga njeni građani vole i pružaju mu ljubav, kao što i on nama pruža svih ovih godina.
A kafu? Kafu ćemo tada uzeti za poneti.
Pročitaj i ovo:
Dimitrijević: U defanzivi su i ne snalaze se, loši potezi i histerične poruke
„Protesti su protiv nasilja, a svakog dana imate nove pojave nasilja. Način na koji SNS vlada je – nasiljem, takvom vrstom komunikacije, ona polazi od parlamenta, odozgo, to nasilje nastaje u našoj najznačajnijoj instituciji. Nasilje u skupštini je sve veće i veće, osećaju se ugroženim i kad ih Radomir Lazović izbezumi činjenicama, oni to ne mogu da podnesu, pritom ga napada čovek koji više i nije poslanik. Taj dom je pod SNS-om izgubio ono malo kredibiliteta koji je imao“, smatra Dimitrijević.
Bahati odnos grada Beograda prema stanovnicima Palilule
Rekonstrukcija Višnjičke ulice je još jedan primer bahatog odnosa Grada prema stanovnicima Palilule.
Podrška akademske zajednice zahtevima građanskih protesta
Već čitavu deceniju, Srbija je zemlja u kojoj ne postoji politička odgovornost. Umesto nje, u našem društvu se kao najviša vrlina uzdiže podanički odnos prema vlasti. Iz tog razloga se i odgovor na stravične tragedije koje su ovog proleća zadesile Srbiju sveo na pokušaje nosilaca vlasti da se izbegne bilo kakva politička odgovornost.
