Ilustracija: Autorka teksta i fotografija sa jedne od akcija čišćenja koju su organizovali aktivisti i aktivistkinje pokreta Ne davimo Beograd. Organizovali smo jako veliki broj akcija čišćenja u raznim krajevima Beograda.

U autorskom tekstu, Jovana Tomić kroz ličnu priču postavlja pitanje sugrađanima i sugrađankama našeg, delom divnog, a delom zagađenog Beograda: Da li razmišljate o tome koliko volite ovaj naš grad?

Od osnovne škole slušam o akcijama čićenja grada, sađenja biljaka i eto, nikako da uzmem učešće u tome. Sve su to neke „sitne stvari“ koje ne doprinose puno našem gradu – tako sam barem ja razmišljala. A onda uhvatim sebe kako sedim i gledam u krošnje Beograda, hvatam još malo energije u toku ono malo slobodnog vremena što je prostalo. Sednem i pored reke, da voda izvuče sve one negativne događaje u toku nedelje što su se nakupili na poslu, u saobraćaju, gradskom prevozu, redu u prodavnici. Ima toga još.

Nekad ono plavo nebo malo posivi, ne zbog pljuskova koji dolaze, nego zbog kako kažu, nekog zagađenja koje se stvorilo, pa i te krošnje više ne izgledaju isto. Bacim pogled i na reku, gledam u labodove, patke i dok se trudim da se skoncentrišem na njih u periferni vid mi upada đubre.

I stvarno, ulažem ozbiljan trud da ignorišem sve te sive linije na nebu, konzerve i kese svih ovih godina, ali nekim ljudskim čudom se dešava da ih sve više vidim.

Sednemo tako na kafi nas četiri drugarice, pa krenemo kao naši roditelji i bake i deke: Je li se sećaš kako je nekad bilo? Kako je Beograd bio lep? I tako se vratimo jedno 5 godina unazad sa setom u očima, ispijemo one kafe i odemo svojim kućima.

Na nekoj ko zna kojoj po redu kafi, napokon se setimo da se međusopno priupitamo, a šta mi uradismo za ovaj naš Beograd? Izvukli smo energiju iz šetnji, biljaka, neba, a šta smo mu mi dali zauzvrat?

Score je sledeći:

Učestvovanje u akcijama sađenja biljaka – 0

Čišćenje smeća na rekama – 0

Čišćenje smeća oko zgrade – 0. Ne želim dalje da nabrajam.

Na 225-oj kafi, dođemo konačno na ideju! Hajde da se podelimo, pa da svaka od nas uzme učešće u nekoj akciji.

Jedna može da posadi neku biljku, druge dve da očiste oko zgrade, a četvrta, ona je najzauzetija, može u firmi da predloži neku kolektivnu zelenu akciju. Pa, kada već toliko provodi vremena na poslu, da i njena okolina ima koristi od toga.

I naravno malo da se uslikamo i okačimo na Facebook i Inastagram. Pijaće nam da se pohvalimo svojim online prijateljima, a možda i nekog podstaknemo da razmisli o svom gradu i šta može da učini za njega.

I Beograd uživa kada ga njeni građani vole i pružaju mu ljubav, kao što i on nama pruža svih ovih godina.

A kafu? Kafu ćemo tada uzeti za poneti.

Pročitaj i ovo:

Robert Kozma, lični stav: Na dan prosvetnih radnika nema razloga za slavlje

Danas je Dan prosvetnih radnika u Srbiji, ali nastavnice i nastavnici nemaju razloga za slavlje. I tako će biti sve dok koruptivno-kriminalni režim odbija da ih uvaži, sasluša i ispuni zahteve prosvetnih sindikata, a ujedno i da prestane sa praksom zaluđivanja prosvetnih radnika i građana Srbije da u budžetu nema para za povećanje plata i poboljšanje uslova nastavničke profesije.