Organizacije Solidarnost, Lokalni front, Ne davimo Beograd i Zajedno predstavile su prošle nedelje Deklaraciju o solidarnoj budućnosti Srbije u kojoj se zalažu za javno finansiranje sistema zdravstvene zaštite i sistema socijalne zaštite koji će pomoći da svi stanovnici Srbije ostvare pravo na dostojanstven život. Radomir Lazović iz pokreta ne davimo Beograd izjavio je u Danu uživu TV N1 da su u situaciji kada je inflacija dostigla 15 odsto, to ključna pitanja u srpskom društvu, dok je Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta ukazao da su tu problemi još vidljiviji na lokalnom nivou.
Lazović je istakao da je Srbija država sa najvećim ekonomskim nejednakostima u Evropi, i da je smanjenje tih nejednakosti prioritet.
„Ovo su ključna pitanja kada imamo dvocifrenu inflaciju koja je 15 odsto, a imajmo u vidu da je hrana mnogo više poskupela, energenti su poskupeli, stanovi u univerzitetskim centrima…“, podsetio je Lazović i poručio da je Deklaracija o solidarnoj budućnosti neka vrsta zajednikog obećanja da će ta pitanja, za njene potpisnike, ostati prioritetna.
Podsetio je i da se pokret Ne davimo Beograd tokom skupštinske rasprave o rebalansu budžeta zalagao za to da se povećaju izdvajanja za mlade, kao i da se odustane od subvencija za preskupe električne automobile i da se ta sredstva usmere na zamenu grejnih tela.
Naime, 40 odsto građana za grejanje koristi šporete na čvrsta goriva, i Lazović je uveren da bi državna pomoć da se ta grejna tela zamene daleko više doprinela rešavanju problema aerozagađenja.
Lazović je mišljenja i da bi država trebalo da bude garant da će svi imati jednako i dostupno zdravstvo koje je javno finansirano, a ne da imamo situaciju kao sada, gde pola pregleda mora da se obavi kod privatnika.
Kazao je i da su se zalagali i za dve jednokratne pomoći do kraja godine za prosvetne radnike i 1.000 najugroženijih studenata, umesto da se pomoć deli svima, pa i onima kojima nije neophodna.
„Ja sam njih u Skupštini pitao da li je njima neophodno da uzmu tih 50 evra. Mlade osobe u Srbiji se dogovre pa plate onim drugarima koji nemaju za matursko ili ekskurziju. Ako mladi to rade, zašto Srbija ne bi pomogla“, upitao je Lazović ističući da nije tačno da nema sredstava, već da su ona loše raspoređena.
Osim da se kritikuje vlast, poenta opozicionog delovanja, prema Lazovićevim rečima, trebalo bi da bude i ponuda sopstvenih rešenja.
Od vlasti, kako je dodao, ništa više ne očekuju i misle da na nju ne mogu da utiču, već da je treba promeniti. Stoga se, istakao je, obraćaju građanima.
Pogledajte celo gostovanje:
Pročitaj i ovo:
Održana tribina “Od bunta do institucija”: Moramo se dogovoriti sa studentima o minimumu zajedničkog interesa
Građanski savet organizovao je u utorak, 9. februara uveče tribinu pod nazivom „Od bunta do institucija“ u Radničkom domu u Novom Sadu. Tribina se bavila načinima saradnje unutar antirežimskog fronta nakon 14 meseci masovnih protesta i blokada fakulteta, odnosno kako da se energija sa ulica pretvori u precizan mehanizam koji menja sistem iz korena.
Đorđević: Ovaj režim izborne uslove neće popraviti, treba da se bavimo koordinacijom unutar antirežimskog fronta
Kopredsednica i narodna poslanica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević pojašnjava za Novu da izmene Zakona o narodnim poslanicima, Zakona o lokalnim izborima i Zakona o Ustavnom sudu nisu i dalje formalni predlozi zakona, te da kao takvi nisu ni podneti Skupštini.
Robert Kozma: Nema napretka u evrointegracijama ukoliko nema napretka u vladavini prava
Na Odboru za evropske integracije Robert Kozma upozorio je da se ne može govoriti samo o statistici i da je neophodno govoriti o suštini problema koji koče Srbiju u napredovanju u pristupnom procesu, ističući rasprostranjenost korupcije i nazadovanja u sferi vladavine prava.
