Lazović od nove vlade očekuje „kontinuitet loših politika“, ali ga to ne iznenađuje, jer će tu i dalje biti Siniša Mali i „druge vedete“ koje su nas dovele u ovu situaciju.
Po njegovom. mišljenju, Srbija će i dalje biti zavisna od ruskog gasa i evropske pomoći na raznim nivoima, ali i istih ljudi koji državu vode u sve veća dugovanja i ekonomske nejednakosti.
„Mi ćemo osporiti vladine politike koje su do sada iznedrile da nam oko 15.000 ljudi godišnje umre od zagađenja vazduha i to da kad uđete u prodavnicu više ne možete da kupite ništa s platom koju imate, a da vam sa televizije govore kako smo ekonomski tigar“, rekao je Lazović, najavljujući teme izlaganja svoje koalicije u Skupštini.
On ocenjuje da je Aleksandar Vučić oročio staž vlade na dve godine za potrebe sopstvene unutarstranačke borbe, a da će novih izbora biti kada njemu bude odgovaralo.
Lazović objašnjava da je „isplativije sada držati Ivicu Dačića i SPS sa SNS, nego praviti neku drugu promenu i zaokret koji bi se odrazio i na sastav vlade“.
On kaže da ga zanima ko su oni koji se nude da budu zamena SPS i kada će neko drugi iz opozicije postati satelit vlasti.
„Mislim, sugerišem, apelujem da nema ništa dobro u saradnji sa SNS, da ona vodi u propast, da je to srljanje u provaliju, ne samo za Srbiju, već i za one organizacije koje se upuste u tako nešto i voleo bih da to niko iz opozicije ne uradi“, poručio je Lazović.
Pročitaj i ovo:
Jelena Jerinić: U ovoj fazi izbornog procesa bilo tri puta više prigovora na odluke RIK-a u odnosu na prethodne izbore
"To je u skladu sa opštom mobilizacijom ljudi na različitim predizbornim aktivnostima", rekla je Jerinić.
Đurović Rajak: Zahtevamo podatke o vanrednim isplatama socijalnih davanja u Somboru
Odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini grada Sombora Jovana Đurović Rajak uputila je Centru za socijalni rad Sombor zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtev se odnosi na jednokratnu i vanrednu novčanu pomoć koju Centar odobrava i isplaćuje od oktobra 2023. do danas.
Ognjen Rašuo: Komisija bi mogla da zaključi da je najmanje dva odsto birača neregularno upisano u birački spisak
„To su ljudi koji ih nema, na primer, u evidenciji prebivališta, nema ih u evidencijama u Matičnoj knjizi rođenih, nema ih u Matičnoj knjizi državljana”, objašnjava on.
