Ako pogledamo naše društvo posle 13 godina naprednjačke vlasti, ljudi su nezadovoljni u svakom sektoru. Prosveta je već u štrajku, kao i poljoprivrednici, poštari započinju štrajk, zdravstveni radnici su nezadovoljni, bune se i pojedinačna preduzeća poput Laste, ali i zaposleni u GSP-u zbog privatizacije linija, aktivisti na ulicama brane prirodna i javna dobra… Srbija ključa od nezadovoljstva. Zato bi generalni štrajk verovatno bio najprimereniji odgovor na ozbiljnost trenutne situacije u Srbiji – kaže za Danas Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno-levog fronta.
Upitan da li aktuelna pobuna u društvu može da se nazove opštenarodnom i na koliko koraka je takva vrsta otpora od generalnog štrajka, sagovornik Danasa kaže da je generalni šrajk, odnosno obustava rada čak i na kraći vremenski period, jako veliki korak.
– Taj korak koji pre svega zahteva konsenzus sindikata, ali je važno i ponašanje kompanija i svest zaposlenih da podrže jedni druge. Mislim da bi na tome trebalo raditi. U tome bi trebalo da nam uzor budu studenti koji su spremni da podrže različite borbe nezadovoljnih radnika pa su danas podržali radnike Pošte. To je dobar korak koji kod građana razvija svest o važnosti podrške – kaže Lazović.
Ono što studenti i mladi rade na blokadama uliva nadu širi solidarnost i inspiriše građane za borbu za sve ugrožene grupe, dodaje.Mladi ljudi očigledno imaju snažnu svest o važnosti solidarnosti i povezivanja svih borbi protiv nepravde.
Pročitaj i ovo:
Jelena Jerinić: U ovoj fazi izbornog procesa bilo tri puta više prigovora na odluke RIK-a u odnosu na prethodne izbore
"To je u skladu sa opštom mobilizacijom ljudi na različitim predizbornim aktivnostima", rekla je Jerinić.
Đurović Rajak: Zahtevamo podatke o vanrednim isplatama socijalnih davanja u Somboru
Odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini grada Sombora Jovana Đurović Rajak uputila je Centru za socijalni rad Sombor zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtev se odnosi na jednokratnu i vanrednu novčanu pomoć koju Centar odobrava i isplaćuje od oktobra 2023. do danas.
Ognjen Rašuo: Komisija bi mogla da zaključi da je najmanje dva odsto birača neregularno upisano u birački spisak
„To su ljudi koji ih nema, na primer, u evidenciji prebivališta, nema ih u evidencijama u Matičnoj knjizi rođenih, nema ih u Matičnoj knjizi državljana”, objašnjava on.
