Brutalni napad na aktivistu Lokalnog fronta, Predraga Voštinića, pokušaj je ubistva koji ne sme proći nekažnjeno. Zeleno-levi front zahteva da nadležni organi momentalno reaguju i da se pokrene krivični proces protiv odgovornih za napad. Pukom srećom ovaj napad na Predraga Voštinića nije imao tragičan kraj, ali ne smemo dozvoliti da se ovaj slučaj zataška ili prikaže kao saobraćajna nezgoda. Preko potrebna pravda podrazumeva krivično gonjenje odgovornih za pokušaj ubistva.
“Napad na Voštinića je napad na svakog slobodnog čoveka u Srbiji. Voštinić je mnogo puta bio na meti zbog svoje kritike vlasti, zbog toga što neće da ćuti i gleda kako Srbija srlja u propast, a ovako brutalan napad, pokušaj ubistva koji se na sreću nije završio na tragičan način je nešto preko čega se ne sme preći. Zahtevamo da počinioci budu procesuirani i najstrože kažnjeni.” – izjavio je Radomir Lazović, šef poslaničke grupe Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd
Predrag Voštinić, kao i Lokalni front, svetionici su borbe za solidarnu i pravednu Srbiju. Uvek su bili tu da pruže podršku svim ugnjetavanim i progonjenim građanima Kraljeva i drugih gradova u Srbiji. Svojim delovanjem pokazuju da naše društvo može bolje i da imamo znanja i volje da se odupremo režimskom ludilu i sluđivanju građana. Pozivamo sve građane Srbije da zajedno budemo front podrške Predragu Voštiniću i Lokalnom frontu. Ne dozvolimo da ovo krivično delo prođe nekažnjeno.
Pročitaj i ovo:
Jelena Jerinić: U ovoj fazi izbornog procesa bilo tri puta više prigovora na odluke RIK-a u odnosu na prethodne izbore
"To je u skladu sa opštom mobilizacijom ljudi na različitim predizbornim aktivnostima", rekla je Jerinić.
Đurović Rajak: Zahtevamo podatke o vanrednim isplatama socijalnih davanja u Somboru
Odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini grada Sombora Jovana Đurović Rajak uputila je Centru za socijalni rad Sombor zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtev se odnosi na jednokratnu i vanrednu novčanu pomoć koju Centar odobrava i isplaćuje od oktobra 2023. do danas.
Ognjen Rašuo: Komisija bi mogla da zaključi da je najmanje dva odsto birača neregularno upisano u birački spisak
„To su ljudi koji ih nema, na primer, u evidenciji prebivališta, nema ih u evidencijama u Matičnoj knjizi rođenih, nema ih u Matičnoj knjizi državljana”, objašnjava on.
