Opozicioni poslanik u Skupštini Srbije Radomir Lazović, kopredsednik opozicionog Zeleno-levog fronta (ZLF), danas je ocenio da je izmenama pravosudnih zakona na predlog poslanika Srpske napredne stranke (SNS) Uglješe Mrdića donetim pre četiri meseca, “načinjena velika šteta”, ne samo odnosu Srbije sa evropske insitucijama, nego i funkcionisanju domaćeg sudstva i tužilaštva.
“Da li će to biti moguće nadoknaditi u nekom brzom roku – ne znam. Radi se o ozbiljnim slučajevima, suđenjima i procesima koji su otvoreni. Vi ovde vidite da je vlast spremna na sve samo da zaštiti svoje funkcionere da ne bi odgovarali pred sudovima. To je ključna poruka – da će učiniti sve samo da ovde ne vlada vladavina prava”, izjavio je Lazović za televiziju N1.
Povodom demantija ministra pravde Nenada Vujića da tekstovi predloga izmena i dopuna seta pravosudnih zakona koji su poslati Venecijanskoj komisiji nisu isti kao oni koji su upravo pred poslanicima u Skupštini Srbije, Lazović je kazao da ministru ne veruje, te da ga ne bi čudilo da “SNS poturi nešto što nije tačno”.
“Evropske integracije su praktično zaustavljene, fond za razvoj je stopiran, Srbija se nalazi na dnu, kada govorimo o evropskim integracijama, reformama i slično. I sad će oni nama da predstave ova neka unapređenja – ‘Ne, napravili ste nove probleme koje sada predstavljate kao unapređenja stanja u državi’ – to nije nikakvo unapređenje, to su malverzacije”, rekao je Lazović.
Pročitaj i ovo:
Jelena Jerinić: U ovoj fazi izbornog procesa bilo tri puta više prigovora na odluke RIK-a u odnosu na prethodne izbore
"To je u skladu sa opštom mobilizacijom ljudi na različitim predizbornim aktivnostima", rekla je Jerinić.
Đurović Rajak: Zahtevamo podatke o vanrednim isplatama socijalnih davanja u Somboru
Odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini grada Sombora Jovana Đurović Rajak uputila je Centru za socijalni rad Sombor zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtev se odnosi na jednokratnu i vanrednu novčanu pomoć koju Centar odobrava i isplaćuje od oktobra 2023. do danas.
Ognjen Rašuo: Komisija bi mogla da zaključi da je najmanje dva odsto birača neregularno upisano u birački spisak
„To su ljudi koji ih nema, na primer, u evidenciji prebivališta, nema ih u evidencijama u Matičnoj knjizi rođenih, nema ih u Matičnoj knjizi državljana”, objašnjava on.
