Koalicija “Možemo” prošle godine napravila je iznenađenje ulaskom u hrvatski parlament, da bi za manje od godinu dana, u nedelju, pobedila na lokalnim izborima u Zagrebu, a njen kandidat za gradonačelnika Tomislav Tomašević nadmoćno prošao u drugi krug. U ovom trenutku u Srbiji nijedna opoziciona politička organizacija nema ni blizu toliku snagu, čak ni u Beogradu gde je SNS najslabiji, pa je malo verovatno da se do sledeće godine, za kada su zakazni izbori, scenario iz Zagreba preslika na Beograd. Sagovornici portala Nova.rs navode da se koalicija “Možemo” dugo razvijala, da je politička klima u susedstvu daleko pitomija, te da je za takav rezultat potreban angažman i niza manjih pokreta koji za sada ne žele da se uključe u politički život.

Na izborima u glavnom gradu Hrvatske najveće političke stranke – HDZ i SDP ostale su daleko iza koalicije “Možemo”, koja je osvojila oko 45 odsto glasova i verovatno će imati apsolutnu većinu u lokalnom parlamentu.

Iako široj srpskoj javnosti ova koalicija nije poznata, Radomir Lazović iz Inicijative Ne davimo Beograd kaže za Nova.rs da platforma “Možemo”, sa kojom su u partnerskim odnosima, postoji desetak godina, te da je njihov dugogodišnji rad rezultirao uspehom. Kako pojašnjava, tu koaliciju čini nekoliko manjih organizacija – Orah, Nova levica, Zagreb je naš i Za grad.

“Oni su prvo slične rezultate, ne ovako značajne, pokazali na prethodnim izborima. Gde god su izašli na ovim izborima su prešli cenzus, a značajnije rezultate ostvarili su u Dubrovniku, Puli, Zagrebu”, objašnjava on i dodaje da veruje da se “Možemo” apsolutno može dogoditi i u Srbiji.

Po istraživanju javnog mnjenja, NDBG ima oko šest odsto podrške, a upitan kako za godinu dana doći do 45 odsto, Lazović kaže:

“Niti je ‘Možemo’ za godinu dana došao do 45 odsto, a verovatno nećemo ni mi. Očekivati tako nešto je prosto nerealno. Ono što je slično je da je NDBG za samo dve godine duplirao svoju podršku, a u centralnim gradskim opštinama je ubedljivo najjača opoziciona politička organizacijama. Mi smo ista zeleno – leva platforma, slični ljudi, istih generacija, koji se i poznaju i dele slična mišljenja o tome kako bi gradovi trebalo da se razvijaju. Iza njih je dugotrajniji rad, oni postoje nekih 10-tak godina. NDBG postoji šest godina i mislim da je potpuno jasno da će se u Beogradu i Srbiji dešavati slične promene”, kaže Lazović i ističe da je politička klima u Hrvatskoj daleko bolja nego u Srbiji, te da oni nemaju ceo korpus medija, kao što su Pink, Informer, Kurir…

Popov: Dobro bi bilo da svi podrže NDBG

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, navodi da se u Hrvatskoj na lokalu dogodilo isto što se desilo i u Istanbulu, Ankari i Budimpešti, a to je da je nađen najmanji zajednički imenitelj da se okupe snage koje mogu da poraze vladajuću stranku na lokalu, kao što je Zagreb, a u Srbiji to bi bio Beograd.

“Može da se podrži kandidat koji ima najveće šanse da pobedi na tim izborima. Ovde je nevolja što se kod nas stranke dele kao amebe na niz novih stranaka. Mi nemamo neke novu snagu koja bi ulivala poverenje i kroz svoj program i kroz lidera koji su neki novi igrači na političkoj sceni. Naša opozicija ne može da se dogovori. Kod nas se više ni ne zna šta je levica, a šta desnica”, kaže Popov.

On navodi da se u Srbiji nije iznedrila nova politička snaga koja bi unela neku novu energiju.

“Ako se fokusiramo na Beograd, Vučić može da ga izgubi, ako bi se pojavila nova politička snaga. To bi bio dovoljan zamajac za dalje promene. Dobro bi bilo kada bi svi podržali Ne davimo Beograd koji ima ugled kod građana, a njima je preko guše Vesićevih eksperimenata. Te saglasnosti nema, a izbori su za manje od godinu dana. To se priprema dugo vremena da bi se tako nešto desilo. Opozicioni lideri su toliko puni sebe, toliko ima lične sujete… Režim je iznutra načet. Samo rušenje Nebojše Stefanovića je ozbiljan znak da nešto kod njih ne štima”, zaključuje Popov.

Pavićević: Lokalni front napravio proboj

Profesor FPN Đorđe Pavićević ističe da je koalicija “Možemo” ranije počela da izlazi na izbore i da su stalno rasli.

“Prvo su išli na opštinske izbore. Mislim da to jeste neka opcija koja može da naraste ozbiljno i u Srbiji, ali da li može da pobedi u Beogradu… NDBG i Možemo su u prijateljskim odnosima, ali postoje i druge organizacije koje nisu klasične stranke. Postoji mnogo tih grupacija u gradu koje nešto rade, ali ne žele da se stranački aktiviraju. Neke stranke ili organizacije imaju ambicije, ali su daleko ispod cenzusa”, navodi on.

Pavićević kaže da raste podrška opciji kao što je “Možemo” u Hrvatskoj.

“Na primer u Kraljevu je Lokalni front ušao u gradsku skupštinu. Oni su napravili proboj. To je lakše u manjim sredinama, jer imaju te liste građana koje ostvaruju značajne uspehe. U Beogradu je 2018. većina stranaka ostala ispod rezultata NDBG. Trenutno su problem izborni uslovi, način na koji je grad teritorijalno organizovan i broj birača u odnosu na celokupno izborno telo”, dodaje Pavićević.

Ono što takođe razlikuje u ovom slučaju Zagreb i Beograd kada je reč o izbornom procesu je činjenica da se gradonačelnik Zaagreba bira direktno. Glasa se za osobu, ne za listu kao što je to slučaj sa izborom prvog čoveka Beograda. U prestonici gradonačelnika bira gradska Skupština.

Foto: Sanjin Strukic/PIXELL

Originalni naslov: Zašto Beograđani ne mogu da smene vlast kao Zagrepčani

Izvor: https://nova.rs/vesti/politika/zasto-beogradjani-ne-mogu-da-smene-vlast-kao-zagrepcani/

Pročitaj i ovo:

Pressures on Ne davimo Beograd and independent media in Serbia

The construction company Millennium Team is suing Ne davimo, asking for almost 100,000 € for material damages. These are supposedly caused by our publishing of a text on changes to the Belgrade urban plan. This change allows Millennium Team to demolish the Goša Institute for research and development and build a residential-business complex on the lot.

Robert Kozma for VOA: Election conditions still need to be improved

“We participate in these discussions because Serbia has an undemocratic regime. Unfortunately, the ruling government has transformed some form of democratic elections that had existed into an undemocratic hybrid regime. This has been assessed in several recent reports, such as Freedom House’s or the European Parliament’s. This is why we have these discussions, and not because we are asking for some political concessions. No, we only ask that citizens’ rights be respected”, Kozma said.