Prodajom Geneks kule nastavljena je rasprodaja imovine grada Beograda i samim tim budućnosti građana i građanki Beograda. Još je bitnije, u ovom slučaju, što je kupac, Aleksandar Kajmaković ranije hapšen usled veze sa kriminalom, te se u pitanje dovode razlozi zašto i pod kojim uslovima se spomenici kulture prodaju kao privatna svojina na nepoznato korišćenje licima povezivanim sa kriminalom, kao i to da li je Uprava za sprečavanje pranja novca proverila poreklo sredstava kojim će biti kupljen ovaj simbol Beograda.
Stanovnici Geneks kule, uz podršku drugih građana i članova pokreta Ne davimo Beograd, ranije su izneli svoje ideje i planove po pitanju raspolaganja ovim prostorom.
“Vlast nije razmotrila ni jedan od predloga, iznetih između ostalog i na protestu, koji bi zaštitio ovo javno dobro i interese građana, još jednom potvrđujući da ovaj grad vode tako da zaštite svoje, a ne interese građana”, izjavio je koordinator opšitnskog odbora Novi Beograd pokreta Ne davimo Beograd, Vladimir Tijanić i dodao da to potvrđuje i trend rasprodaje velikog broja javnih zgrada, spomenika kulture kao i zemljišta privatnim licima.
Zbog svih ovih postupaka, od kojih je prodaja Geneks kule poslednja, Ne davimo Beograd zahteva od Grada Beograda da prestane sa sličnim praksama koje su u potpunosti van interesa zaštite kulturne i javne svojine grada.
Pokret Ne davimo Beograd se bori protiv privatizacije javne svojine i prodavanja iste po povlašćenim cenama, te je i ranije bilo upozoravao upravo na ovakav mogući ishod kad je reč o Geneks kuli, spomeniku kulture i jednom od simbola Beograda.
Pročitaj i ovo:
Jelena Jerinić: U ovoj fazi izbornog procesa bilo tri puta više prigovora na odluke RIK-a u odnosu na prethodne izbore
"To je u skladu sa opštom mobilizacijom ljudi na različitim predizbornim aktivnostima", rekla je Jerinić.
Đurović Rajak: Zahtevamo podatke o vanrednim isplatama socijalnih davanja u Somboru
Odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini grada Sombora Jovana Đurović Rajak uputila je Centru za socijalni rad Sombor zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtev se odnosi na jednokratnu i vanrednu novčanu pomoć koju Centar odobrava i isplaćuje od oktobra 2023. do danas.
Ognjen Rašuo: Komisija bi mogla da zaključi da je najmanje dva odsto birača neregularno upisano u birački spisak
„To su ljudi koji ih nema, na primer, u evidenciji prebivališta, nema ih u evidencijama u Matičnoj knjizi rođenih, nema ih u Matičnoj knjizi državljana”, objašnjava on.
