Počeo bih sa jednom pohvalom, mi iz Zeleno-levog kluba Ne davimo Beograd se uvek trudimo da pohvalimo nešto što je dobro urađeno.

Zahvalio bih se Fiskalnom savetu na obavljanju posla sa integritetom i na njihovom izveštaju o stanju javnih finansija u Srbiji.

Pozitivna stvar je da je ovaj izveštaj iskreno urađen, ali je negativna stvar to kakve su nam javne finansije.
One su loše!

I to je posledica nestručnih mera Vlade u oblasti ekonomije i finansija.

Ako nepotrebno potrošite 2 milijarde evra, onda se nema dovoljno za stvarne potrebe građana. Za zdravstvo i hitnu medicinsku pomoć, na primer.
Tako nam domovi zdravlja propadaju, lekari i medicinski tehničari odlaze u instranstvo, jer vide da vlast više ceni medicinskog radnika koji ode na miting SNS-a, nego onoga koji leči građane, a vozači hitne pomoći primaju različite plate, iako rade isti posao.

Vozač hitne pomoći u Valjevu prima manju platu od njegovog kolege u Beogradu, a obavljaju isti posao. Zahtevamo da se plate ljudi koji obavljaju isti posao izjednače u celoj Srbiji, ali i povećaju!

Potrebno je da se povećaju plate i poboljšaju uslovi rada svih doktora, medicinskih radnika i osoblja, kao i da se pružanje hitne pomoći reguliše zasebnim zakonom.

Postoji predlog pokreta“Pravo na život – Meri”. Hajde o tome da govorimo.

U ove stvari bi trebalo da se ulaže! Samo tako možemo biti pravedno i solidarno društvo!

U godišnjem izveštaju je Fiskalni savet dobro procenio ono na šta smo mi upozoravali u prethodne tri godine, a to je da su neselektivna davanja i netransparentno trošenje budžeta, doprineli povećanju ekonomskih i društvenih nejednakosti u Srbiju. Mi smo nažalost postali društvo sa najvećim nejednakostima u Evropi.

Svima je jasno da je pomoć za vreme korone bila potrebna, ali da je besmisleno bilo davanje para i onima koji se voze najnovijim mercedesom, kao i onima koji jedva plate kiriju za stan i hranu za tekući mesec. Bolje je bilo da smo dali i 200 evra pomoći onome kome je stvarno potrebno, a ne 100 evra svakome.
Minimum dve milijarde evra je na ovaj način bačeno u bunar i pogrešno potrošeno. Ovo je prouzrokovalo povećanje našeg javnog duga, ali i stvaranje inflacije od 24% za hranu, a 43% za mleko, sir i jaja.

Nije inflacija uvezena, kao što Vlada tvrdi, nego je nažalost domaće proizvodnje.

Pročitaj i ovo: