Leva obala Dunava ili Dunavski venac predstavlja ogroman deo, po površini, najveće beogradske opštine Palilula. Decenije rada su bile potrebne da se ceo Pančevački Rit, smešten između Tamiša i Dunava prvo obezbedi od poplava nasipima uz obe reke, a onda ispreseca kanalima i isuši, ne bi li močvara postala obradivo zemljište. Desetine hiljada radnika živele su od izgradnje postrojenja i obrade bivših močvara, a sadašnjih oranica. Centri privrede Leve obale su dve velike industrijske zone, prva u Padinskoj Skeli, a druga uz Pančevački put. U industrijskoj zoni u Padinskoj Skeli nalaze se direkcija i proizvodni pogoni bivšeg PKB-a, a sadašnje „AlDahre“, „Imleka“ i „Frikoma“. Za potrebe konverzije močvarnog zemljišta u obradivo, ali i za potrebe ovih privrednih giganata prokopan je 31km dug kanal Vizelj. Nekada su od njega zavisili i Padinska Skela, i Kovilovo, kao i naselja Mali Zbeg, Nova i Stara Borča. Kako je izgledao govori činjenica da ga borčanski kajakaši koriste od 1972. godine, a u Padinskoj Skeli prepričava se kako se u njemu kupalo.

Sada se ova naselja guše u smradu. Uzrok je što se u kanal izlivaju fekalne, hemijske i druge otpadne vode, počevši od AlDahrinih farmi. Takođe, otpadne vode iz naselja Padinska Skela, iz pogona „Imleka” i „Frikoma” se slivaju u kolektor PKB-a i odatle bez filtracije direktno odlaze u Dunav, mrežom cevovoda koji je star i odavno trebalo da bude zamenjen, u dužini od 5km. Često dolazi do pucanja tog cevovoda, i u tim situacijama zagadjuju se okolne njive i vodotokovi, kao i kanal Vizelj. Ekološki akcidenti kao što su pomor riba, labudova i patki česta su vesti. O posledicima ovakvog zagadjenja po stanovnike okolnih naselja nema podataka. Za održavanje kanala Vizelj zaduženi su JVP “Srbijavode“ i Vodoprivredno preduzeće “Sibnica“. Ipak, da nije entuzijasta iz Udruženja „EKO Pančevački rit“ teško da bi bilo ko uspeo da natera nadležne da se mrdnu, čak ni peticija 2500 gradjana Padinske Skele nije pokrenula stvari sa mrtve tačke. Ono što je peticija VOLIM PADINJAK postigla je obećanje nadležnih da će se problem rešiti do decembra 2020.godine. Decembar je tu, a radovi nisu ni započeti.

Nekada se u kanalu kupalo, a sad je kanal fekalni kolektor. Da bar kanal teče, možda bi aroma privatizacije stigla i do nekog gradskog zvaničnika, nego stoji, u mestu. Šta se promenilo?  Privredni giganti imaju sredstva da ulazu u nove proizvodne pogone, npr. AlDahra za fabriku stočne hrane, što je dobro, ali ih funkcioneri koje mi, gradjani, biramo i plaćamo, a koji im izdaju građevinske dozvole, ne pitaju kada misle da prestanu sa ispuštanjem fekalija sa farmi u Vizelj, kanal koji prolazi pored Doma zdravlja, osnovne škole, vrtića, sportske hale? Da li je to stvar izbora privrednih giganata? Stanovnicima Padinske Skele nije stvar izbora, da li hoće ili neće da šetaju pored kanala. Vizelj prolazi celim naseljem i nema uređenu obalu, šetalište, biciklističku stazu, ništa od toga nema u Padinskoj Skeli, ne samo uz kanal.

Sme li čišćenje kanala da bude stvar izbora?

Miloš Hinić
Padinska Skela, Beograd

Pročitaj i ovo:

Šapić već dvadeset dana ne može da popravi jednu cev

Velika rupa nastala nakon pucanja magistralnog cevovoda u ulici 27. marta još uvek nije sanirana. Naime, prošlo je već 20 dana od kada je došlo do pucanja cevi i velike poplave u tek rekonstruisanom “Zelenom bulevaru”, a da nadležne službe ne mogu da završe sanaciju ove ulice.

Privatizacija Savskog nasipa i nebriga o njemu: Koliko košta pogled na Savu?

Ukoliko želite da Vaš pogled ode dalje od brane i nagomilanog đubreta i potencijalno se pruži samo na površinu reke, neophodno je da budete gosti nekih od ugostiteljskih objekata ili privatno iznajmite neki od splavova. Preostalih 407m slobodnog pogleda na reku rasparčano je na manje delove koje možete pronaći između usko zbijenih plovnih objekata.