Leva obala Dunava ili Dunavski venac predstavlja ogroman deo, po površini, najveće beogradske opštine Palilula. Decenije rada su bile potrebne da se ceo Pančevački Rit, smešten između Tamiša i Dunava prvo obezbedi od poplava nasipima uz obe reke, a onda ispreseca kanalima i isuši, ne bi li močvara postala obradivo zemljište. Desetine hiljada radnika živele su od izgradnje postrojenja i obrade bivših močvara, a sadašnjih oranica. Centri privrede Leve obale su dve velike industrijske zone, prva u Padinskoj Skeli, a druga uz Pančevački put. U industrijskoj zoni u Padinskoj Skeli nalaze se direkcija i proizvodni pogoni bivšeg PKB-a, a sadašnje „AlDahre“, „Imleka“ i „Frikoma“. Za potrebe konverzije močvarnog zemljišta u obradivo, ali i za potrebe ovih privrednih giganata prokopan je 31km dug kanal Vizelj. Nekada su od njega zavisili i Padinska Skela, i Kovilovo, kao i naselja Mali Zbeg, Nova i Stara Borča. Kako je izgledao govori činjenica da ga borčanski kajakaši koriste od 1972. godine, a u Padinskoj Skeli prepričava se kako se u njemu kupalo.
Sada se ova naselja guše u smradu. Uzrok je što se u kanal izlivaju fekalne, hemijske i druge otpadne vode, počevši od AlDahrinih farmi. Takođe, otpadne vode iz naselja Padinska Skela, iz pogona „Imleka” i „Frikoma” se slivaju u kolektor PKB-a i odatle bez filtracije direktno odlaze u Dunav, mrežom cevovoda koji je star i odavno trebalo da bude zamenjen, u dužini od 5km. Često dolazi do pucanja tog cevovoda, i u tim situacijama zagadjuju se okolne njive i vodotokovi, kao i kanal Vizelj. Ekološki akcidenti kao što su pomor riba, labudova i patki česta su vesti. O posledicima ovakvog zagadjenja po stanovnike okolnih naselja nema podataka. Za održavanje kanala Vizelj zaduženi su JVP “Srbijavode“ i Vodoprivredno preduzeće “Sibnica“. Ipak, da nije entuzijasta iz Udruženja „EKO Pančevački rit“ teško da bi bilo ko uspeo da natera nadležne da se mrdnu, čak ni peticija 2500 gradjana Padinske Skele nije pokrenula stvari sa mrtve tačke. Ono što je peticija VOLIM PADINJAK postigla je obećanje nadležnih da će se problem rešiti do decembra 2020.godine. Decembar je tu, a radovi nisu ni započeti.
Nekada se u kanalu kupalo, a sad je kanal fekalni kolektor. Da bar kanal teče, možda bi aroma privatizacije stigla i do nekog gradskog zvaničnika, nego stoji, u mestu. Šta se promenilo? Privredni giganti imaju sredstva da ulazu u nove proizvodne pogone, npr. AlDahra za fabriku stočne hrane, što je dobro, ali ih funkcioneri koje mi, gradjani, biramo i plaćamo, a koji im izdaju građevinske dozvole, ne pitaju kada misle da prestanu sa ispuštanjem fekalija sa farmi u Vizelj, kanal koji prolazi pored Doma zdravlja, osnovne škole, vrtića, sportske hale? Da li je to stvar izbora privrednih giganata? Stanovnicima Padinske Skele nije stvar izbora, da li hoće ili neće da šetaju pored kanala. Vizelj prolazi celim naseljem i nema uređenu obalu, šetalište, biciklističku stazu, ništa od toga nema u Padinskoj Skeli, ne samo uz kanal.
Sme li čišćenje kanala da bude stvar izbora?
Miloš Hinić
Padinska Skela, Beograd
Pročitaj i ovo:
Šapić zatvara Kalemegdan za građane, a otvara ga za privatno obezbeđenje
Odluka Grada Beograda da se Kalemegdan zatvara tokom noći nema veze sa bezbednošću građana, već jedino sa finansijskom bezbednošću SNS-SPS kriminalne elite. Ovom odlukom, gradska vlast još jedan javni prostor predaje u ruke privatnom obezbeđenju. Ista firma koja obezbeđuje Kalemegdan već ima desetine ugovora sa gradom, a njihove usluge plaćaju svi Beograđani i Beograđanke, pa i oni nad kojima su pripadnici ovog privatnog obezbeđenja vršili nasilje u prethodnim mesecima.
Jerinić: Vlast pokušala da zataška, a potom i relativizuje slučaj ubistva na Senjaku
U slučaju ubistva na Senjaku sa kojim se u vezu dovodi Veselin Milić, u tom trenutku aktuelni načelnik beogradske policije, prvobitno je postojala želja da se to zataška, a kad to nije uspelo, onda se krenulo sa relativizacijom, kaže narodna poslanica Jelena Jerinić, koja je i članica Skupštinskog odbora za odbranu i unutrašnje poslove.
Stojmenović o slučaju “Senjak”: VJT se više bavi šta objavljuju mediji
Poslanica Zeleno-levog fronta Natalija Stojmenović ocenila je, povodom sednice skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost o ubistvu na Senjaku, da javnost ni posle deset dana nema ključne odgovore o slučaju, te da se nadležne institucije, kako tvrdi, više bave reagovanjem na medijske napise nego rasvetljavanjem događaja.
