Уколико сте у току предизборне кампање пратили рад иницијативе Не давимо Београд вероватно сте могли да приметите појаву неколико страница које су спонзорисаним објавама шириле мржњу према активистима Иницијативе.
Оне су позивале на убијање, резање гркљана, пребијање, клање, набијање на колац, силовање и бројне друге гадости. А могуће је чак и да су вам у inbox стизале фотографије активиста са подругљивим или претећим натписима.
Ово је све био део добро осмишљене кампање која се наслања на оно блаћење које су објављивали режимски медији попут Информера, ТВ Пинк, Српског телеграфа, Студија Б или Ало-а, где су се активисти Иницијативе често налазили на насловним странама са заокруженим главама и оптужбама да смо плаћеници, издајници, и слично. Ову кампању било је лако довести у везу са функционерима Српске напредне странке и десним екстремистима који воде њихове прљаве послове, попут Мише Вацића, Владимира Ђукановића, Маријана Ристичевића…
Након предизборне кампање, ове добро плаћене и од владајуће партије подржане странице, наставиле су спорадично да објављују негативне постове о Иницијативи, али и о другим политичким актерима, новинарима који критички пишу о власти, спортистима или јавним личностима који се изјасне против национализма или говоре позитивно рецимо о регионалном помирењу.
Од скора, десио се до сада невиђен заокрет у раду ових страница. Наиме, исте оне које су објављивале подругљиве слике Сороша и Рокфелера како руше Вучића, анти НАТО коментаре, паљења америчке заставе, родољубиве песме, слике Путина у свим могућим позама и све у том маниру, почеле су да објављују позитивне приче о сарадњи Србије и Америке. Носталгичне и романтичне текстове о некој историјској сарадњи и савезништву. Руковање пилота који је спашен од стране четника у окупираној Србији. Животне приче српских научника који су остварили амерички сан или спот о Михајлу Пупину, затим снимке из конгреса САД, чувене говоре бивших председника, Kенедијеве цитате и велике мисли, великих људи и све у том стилу…
Главна сврха оваквих страница јесте прикупљање пажње на друштвеним мрежама општим постовима, занимљивим фотографијама, смешним клиповима и слично, а онда коришћење те пажње и њено усмеравање на блаћење конкретних особа које се нађу на удару власти у неком тренутку. Ипак поставља се питање како је баш до оваквог и оволиког заокрета, од русофилско-патриотског ка америчком миљеу дошло и да ли је комешање у овом муљу и блату ботовског деловања показатељ и скретања на површини?
Хоћемо ли сада када критикујемо рад власти одједном бити Путинови уместо амерички плаћеници? Да ли ће се износи за које нас председник Вучић оптужује да смо добили за његово рушење сад ођедном мерити у рубљама?
Поред контроле традиционалних медија, очигледно је да власт не препушта ни друштвене мреже случају, а средства којима располажу практично су неогранична, обзиром да их црпе из јавних фондова.
Аутор: Радомир Лазовић
Извор: Данас, 3. август 2018. године
колумна Наш град излази сваког петка у дневном листу Данас, а пишу је чланови и пријатељи иницијативе Не давимо Београд