Jerinić: Vlast donela odluku o izborima 2. juna, ali će i sada odugovlačiti druge važne procese

Prof. Jelena Jerinić iz Zeleno-levog fronta kaže da će odluka opozicije o izborima biti doneta danas, a verovatno saopštena sutra. Smatra da će vlast pokušati i sada da odugovlači druge procese koje se odnose na pripremu zakona za ispunjavanje preporuka ODIHR-a i da će posebno pokušati da odugovlači i obesmisli predlog opozicije koji se odnosi na Radno telo za kontrolu biračkog spiska.

Taj datum ne menja sve druge uslove, iz nekog razloga se rezultat ovih pregovora vezivao za odluku o bojkotu, iako se ne može staviti znak jednakosti, odluka o tome se nije donosila, kaže Jelena Jerinić. Odluka će biti danas doneta, imajući u vidu ove izmenjene okolnosti i verovatno će biti sutra i saopštena sutra, navela je sagovornica N1.

Zelen-levi front je, kako je rekla, doneo odluku da li će učestvovati ili neće, ali neće je saopštavati pre nego što je ne iznesu kolegama iz koalicije.

Na pitanje koliko odluka o spajanju izbora približava opoziciju izlasku na izbore, kaže da misli da svakako to čini, jer je to bio jedan od uslova. „Taj uslov je i bio posljednji na listi i on je zapravo služio minimizovanju opasnosti migracije birača. I sam po sebi ne rešava stvari i ono što vidimo i danas smo i čuli u obraćanju Ane Brnabić, ali takođe iz nekih sastanaka na kojima smo učestvovali, jeste da će vlast zapravo pokušati da sada odugovlači druge procese koje se odnose na pripremu zakona za ispunjavanje preporuka ODIHR-a i to posebno prioritetnih preporuka i da će posebno pokušati i da odugovlači, ali da i obesmisli naš predlog koji se odnosi na Radno telo za kontrolu biračkog spiska“, navodi Jerinić.

Predsednica parlamenta ne nudi jasan odgovor šta je sa ljudima koji su u poslednjih šest ili 12 meseci menjali prebivalište, da li oni mogu da glasaju na novom biračom mestu, u novom mestu.

„Za ove izbore takva odredba, čak i ako bi bila vrlo brzo usvojena, ne bi bez izričite retroaktivne primene mogla biti primenjena. Zato je nama važno da imamo delotvorno učešće u tim radnim telima koje će pripremati predloge zakona i mi smo dali vrlo konkretne predloge kako to može da izgleda, da ne bi predstavnici opozicije, drugih političkih stranaka i civilnog društva u tim radnim telima prosto bili preglasani od strane SNS-a i njihove koalicije. Dakle, to je takođe još jedan od mehanizama koji bi mogli da pomognu za ove izbore – da oni budu ispravni u tom smislu, odnosno da sprečimo da oni koji su već preseljeni ili koji se, dok mi razgovaramo, možda preseljavaju na neka mesta, zaista i glasaju na lokalnim izborima na kojima ne bi trebalo“, navodi sagovornica N1.

Kako je rekla profesorka prava, Ustav dozvoljava i retroaktivnu primenu, to stoji u članu 197, ali da je potrebno da je tako nešto u javnom interesu.

„Insistiramo na tome kako će izgledati radna tela“

Kako je dodala, opozicija insistira na strukturama – kako će izgledati radna tela koja će pisati te zakone i kako će izgledati radno telo koje će da kontroliše birački spisak.

„Čini mi se da za ovo radno telo koje piše zakone imamo više saglasnosti, kada je u pitanju birački spisak. Mislim da je vlast rešena da nam zapravo ne da bilo kakav suštinski podatak iz biračkog spiska, koliko meni deluje u ovom trenutku i zato mi insistiramo i dalje na tome – insistiraćemo do samog dana izbora“, navela je sagovornica N1.

Kako je rekla, danas su imali tehničke sastanke na kojima su pojasnili šta je za njih ključno – a to se odnosi se na sastav radnih tela, kako odlučuju i koja su njihova ovlašćenja.

Od marta govorimo o tome da je za stvarnu reviziju i kontrolu biračkog spiska potreban poseban zakon koji smo predlagali, ono što nam se sada nudi je nekakva Radna grupa koja ne bi imala nikakva ovlašćenja, dodaje.

„Suštinski mi moramo da imamo kontrolu nad biračkim spiskom, moramo da imamo nadzor nad organima koji vode birački spisak, ali i onima koji vode povezane evidencije o prebivalištu, adresni registar koji vodi RGZ i sl. I takođe morali bismo da imamo ovlašćenje da naložimo ispravljanje podataka iz biračkog spiska. Radna grupa Narodne skupštine to svakako ne može da uradi, a mi nismo skloni da predlažemo neustavno rešenje“, kaže.

Upitana o tome da li izborni inženjering može da traje, uprkos svemu, Jerinić navodi da vlast neće tako da odustane od toga.

„To je njihov osnovni mehanizam, to je način na koji oni zapravo šteluju rezultat glasanja. Kada vide da u nekom mestu gube, oni će doseliti određeni broj birača. Na nama je da to sprečimo, tako što insistiramo da se obrazuje ta radna grupa, ali i tako što radimo ovo što smo do sada radili“, navodi Jerinić.

Od političke borbe i izbora kao takvih ne odustajemo, dodaje. „Ja bih podsetila da smo mi ovu razmeru izborne krađe otkrili baš tako što smo učestvovali u izborima. Dakle, nismo bojkotovali i stajali sa strane, nego smo imali mogućnost da kao učesnici na izborima dođemo do nekih saznanja. Mislim da to nije zanemarljivo“, zaključila je.