Jerinić: Naša podrška nije bezuslovna, ali u ovom trenutku ne vidimo da neko osim studenata ima šanse da pobedi SNS

U razgovoru za Novu, Jerinić govori i o tome šta će raditi u budućnosti, te da njena ostavka na mesto narodne poslanice nikako ne znači i kraj njenog političkog angažovanja.

Podneli ste ostavku na mesto poslanice u Skupštini Srbije. Kako će se to odraziti na vaš dalji politički angažman?

Iako su prorežimski mediji požurili da moju ostavku proglase za „novu podelu u opoziciji” razlog je mnogo jednostavniji. Želim da dam sav svoj doprinos u jačanju ZLF za izazove koji slede u obaranju kriminalnog režima SNS-a i SPS-a i danima koji Srbiju čekaju nakon toga. Dakle, umesto u skupštinskoj sali, nastaviću da radim unutar ZLF-a na programu „Dan posle” kojim predlažemo mere za razotkrivanje i procesuiranje kriminalnih veza i postupaka režima, ali i sprečavanje da nam se ubuduće dešava kontaminacija pravnog sistema i odsustvo pravde, koje danas živimo. Očekuje nas dosta posla i na pripremama za izbore. ZLF ima mnogo toga da ponudi kada je u pitanju kontrola izbora i ja ću se sa velikim zadovoljstvom posvetiti i tom poslu.

Da li vaša ostavka ima ikakve veze sa podrškom koju je ZLF dao studentskoj listi? Podržavate li tu odluku?

Moja ostavka je, kao što sam već javno i rekla, posledica mog izbora u Predsedništvo ZLF. Članovima i članicama ZLF sam to najavila u kandidaturi za Predsedništvo. Funkciju narodne poslanice sam u poslednje četiri godine obavljala pored svog redovnog posla na fakultetu. Većina članova i članica ZLF-a je u takvoj poziciji – politički su angažovani pored stalnog posla i moraju da prave balans između poslovnog, porodičnog života i aktivizma. Iskreno verujem da svako od nas može da da svoj pun doprinos samo ako ostvari svoj balans. Moja je procena da je ZLF-u sada potrebniji moj angažman unutar organizacije, nego u Skupštini. Što se tiče podrške studentskoj listi, mi u ZLF imamo dogovor da lične stavove o temama o kojima odlučujemo u unutarpartijskim diskusijama iznosimo potpuno slobodno, i verujem da smo po tome apsolutno jedinstveni u srpskoj politici. Sve odluke koje usvoji većina u u našim organima od tog trenutka postaju zvanična politika partije. Tako je bilo oduvek i insistiraću da tako i ostane tokom mog članstva u Predsedništvu.

Vaš stranački kolega Rastislav Dinić smatra da se ispostavilo da ta odluka nije bila dobra, i da će ubuduće zastupati stav da se od takve vrste bezuslovne podrške odustane. Slažete li se sa njim?

Bezuslovna podrška nije nešto što smo dogovorili niti odlučili kao Zeleno-levi front. To je termin koji se, čini mi se, pojavio pre svega u medijima, i za koji smatram da je štetan i da često diskusiju vodi u pogrešnom pravcu. Ne podržavamo bezuslovno bilo koga, već je naša odluka plod većinskog stava unutar ZLF-a da nećemo svojim delovanjem ugrožavati uspeh ove liste, ali i da u ovom momentu ne vidimo da neki drugi akter ima veće šanse za pobedu protiv SNS i satelita. Samim tim, pošto ne pružamo bilo kakvu „bezuslovnu podršku”, ne možemo od nje ni odustati. Podrškom koju smo pružili studenskoj listi, ZLF nije prestao da postoji – i dalje zastupamo svoje politike, vrednosti i program – i u institucijama, i u medijima i na ulicama. O daljim koracima ćemo kao i uvek odlučivati kroz organe partije, pa tako i o nastavku podrške studentskoj listi nakon letnjeg perioda, koji se pominje u prošloj odluci.

Kako komentarišete to što posle Mrdićevih i Petrašinovićevih zakona, vlast planira da u Skupštini usvoji autentično tumačenje Zakona o elektronskim medijima, radi izbora Saveta REM? Šta tačno planiraju da urade?

Kada se setim ranijih SNS-ovih autentičnih tumačenja – od sužavanja definicije javnog funkcionera 2021. do Generalštaba krajem prošle godine – jasno je da je namera uvek neka korist za njih. U ovom slučaju, to izgleda kao pokušaj da se izvuče fleka sa neuspelog izbora članova Saveta REM-a, i to samo radi otvaranja klastera i novca iz Plana rasta EU. Tumači se odredba kojoj nije potrebno tumačenje – dovoljno je da se pročita. Ali pošto čitanje te odredbe trenutno ne odgovara SNS-u, predlaže se da je čitamo „zmurećki“ onako kako odluči skupštinska većina. Više puta sam govorila da su ovakvi postupci kao što su navedena autentična tumačenja, ali i šatorske izmene pravosudnih zakona, primer trajne kontaminacije našeg pravnog sistema koju sprovodi SNS. U jednom od poslednjih obraćanja u Skupštini zato sam rekla da će nam posle njihove smene, u simboličkom smislu, biti potrebne, ne samo lisice i dosta mesta u zatvorima, već i jedna velika metla za raščišćavanje te kontaminacije. Ima dosta pravnika i pravnica u ovoj zemlji koji su spremni da se prihvate te metle.

KRIK je objavio Skaj prepiske iz kojih se vidi da je bivši predsednik FSS Slaviša Kokeza pretio Nemanji Vidiću. Ko mu je dao tu moć i kako vam je zvučala izjava predsednika Aleksandra Vučića u vezi ovog slučaja?

Često se zanemaruje da režim nije samo Vučić, nego i mnoštvo drugih ljudi koji u tom poduhvatu imaju interese – od vrlo sitnih do veoma krupnih. Zato je “Ne davimo Beograd” na svojim počecima skovao izraz „kriminalna elita na vlasti” da označi sve te ljude, među kojima je očigledno i Slaviša Kokeza koji kao deo te ekipe ima slobodu da radi bilo šta, jer ga ekipa štiti. Zbog samog tog izraza više puta smo tuženi od strane firmi i pojedinaca povezanih sa SNS-om. Ono što je veći problem za pobunjeno društvo u Srbiji, uz koje je stao i veliki Nemanja Vidić, jeste što svaka ovakva vest pokazuje na šta je sve elita na vlasti spremna i da bilo ko, ko javno istupi protiv njih, rizikuje mnogo. Zato je više od javnе podrške i solidarnosti, važno da se u okviru antirežimskog fronta razvije još bolja koordinacija aktivnosti i razmena informacija, resursa i konkretne podrške. Moramo da sačuvamo ljude koji žele da istraju u ovoj borbi – od lokalnih aktivista, do istaknutih pojedinaca.

Očekujete li da imamo izbore do kraja godine?

Pored raznoraznih izjava SNS-ovih glasnogovornika, dobijamo informacije i o tome da SNS ponovo prikuplja kapilarne glasove, što u javnom sektoru, što u firmama koje zavise od državnih poslova. Da li je to još jedan znak da su izbori blizu, ne mogu da kažem, jer je takvih informacija bilo i ranije. Mislim da previše vremena trošimo na ovu vrstu analiza koje su u suštini nagađanja. Za izbore treba da budemo spremni sada, kao da će sutra biti raspisani, ali i kao i da će biti raspisani za sve nivoe, jer to zahteva najširu moguću mrežu kontrole, za šta takođe svi zajedno moramo biti spremni.

Jeste li radili istraživanja, kakav je odnos snaga? Može li vlast Aleksandra Vučića na tim izborima da bude srušena?

Nisam analitičarka i nikada nisam u javnosti govorila o istraživanjima. Sva istraživanja u koja sam ja imala uvid pokazuju da samo koordinisani antirežimski front može da pobedi i mislim da svi akteri, pa i birači, toga moraju biti svesni. Naredni izbori su velika prilika za smenu režima, zato što se očekuje da će na njih izaći i mnogi koji u prethodnih nekoliko ciklusa nisu osećali potrebu da izlaze na izbore. Kada kažemo da će za konačni ishod biti važan svaki glas, to znači da ne dozvolimo da se do samih izbora, kad god oni budu, iko od tih ljudi vrati u apstinenciju.