„Žrtve nisu same, nisu same ni one 393 žene koje su potpisale prijavu protiv Marinike Tepić – moramo ih razumeti jer se verovatno boje za svoju porodicu i svoju egzistenciju“, kaže za Danas Jelena Jaćimović, aktivistkinja ženske grupe Ne davimo Beograd, koja je u ponedeljak bila u Jagodini ispred tamošnje policije, dok je Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde, davala izjavu u vezi sa navodima o pedofiliji i prostituciji u organizaciji Dragana Markovića Palme.
Podsetimo, dva dana pre nego što će 393 žene iz Jagodine, zaposlene u javnom sektoru, podneti tužbu za izazivanje panike protiv Marinike Tepić, jer je navela da se žene u tom gradu seksualno ucenjuju kako bi dobile posao, Dragan Marković Palma, osumnjičen kao glavni organizator, najavio je njihovu tužbu u medijima.
Iz navedenog, stručna javnost je izvela zaključak da su one bile primorane na podnošenje tužbe i odbranu predsednika Skupštine opštine Jagodina, ne samo zato što je Marković to najavio dva dana ranije, već i zato što je iz iskustva nepoznata mogućnost tako brze organizacije, upoznavanja svih potpisnica sa sadržajem tužbe i dolaženja do njihovog pristanka.
Takođe, tužba je usledila kao reakcija na objavljivanje snimka zaštićenog svedoka na konferenciji Marinike Tepić, koji je govorio ne samo o seksualnoj eksploataciji već i podvođenju maloletnica, opet u organizaciji Dragana Markovića Palme.
– U ponedeljak smo imali priliku da stojimo ispred PU Jagodina sa transparentima na kojima smo još jednom, nakon suđenja Milutinu Jeličiću, pokušali da pokažemo da smo tu za sve žene i devojčice koje su zlostavljane. Podrška je naš vid borbe. Institucije su tu da rade svoj posao – kaže Jelena Jaćimović.
Ovaj put, dodaje naša sagovornica, za razliku od žena iz Brusa, nad kojima je pomenuti Milutin Jeličić izvršio seksualno nasilje, za šta je, u slučaju Marije Lukić i osuđen na tri meseca zatvora, nisu poznata imena žena i devojčica.
– Ne čujemo njihov glas i plašimo se da ih ima više nego što možemo da zamislimo. S obzirom na to da se ovde, između ostalog, sumnja i na seksualnu eksploataciju maloletnih lica – tužilaštvo i policija mogu i treba da zaštite ove žene i devojčice, baš kao i svedoke koji se osete osnaženo da istupe. Čini mi se da su aktivistkinje i aktivisti u Jagodini opet pokazali da su tu, da će uvek biti tu i da žrtve nisu same. Javnim pritiskom i prisustvom aktivisti, građani i građanke mogu da utiču na reakciju nadležnih – to smo videli u slučaju podrške Mariji Lukić kada se tema lokalnih moćnika koji zlostavljaju konačno otvorila u Srbiji. Sada kada je „Me too“ pokret u Srbiji uzeo zamajac, kada i Milena Radulović, Danijela Štajnfeld, Merima Isaković i druge glumice govore o seksualnom nasilju – daje se dodatna podrška svim ženama koje će govoriti u budućnosti – navodi Jelena Jaćimović.
S druge strane, ističe ona, žene na visokim pozicijama u državnoj strukturi koje su zaštićenije od većine nas – poput premijerke, ministarki u Vladi i javne tužiteljke Zagorke Dolovac ne smeju da ćute i štite patrijarhalni sistem i pojedince na pozicijama moći.
– I pored toga, čini mi se da je patrijarhalna mašinerija na ovim prostorima počela da puca, oseća se potencijal ženske snage i solidarnosti – zaključuje sagovornica Danasa.
Pročitaj i ovo:
Grad Beograd daje milione za SNS paravojsku, a nema para za plate radnika i radnica Apoteka Beograd
Radnice i radnici Apoteka Beograd nisu primili čak 15 plata, nemaju overene zdravstvene knjižice i mesecima čekaju da gradska vlast ponudi bilo kakvo rešenje. Istovremeno, glavna tačka predstojeće sednice Skupštine Grada Beograda je ugovor kojim će se iz gradskog budžeta izdvajati ogroman novac za angažovanje privatne SNS paravojske - čak 70 miliona evra godišnje.
Đorđević: Vlast ne može da raspiše izbore dok je aktivan zahtev za sednicu o nepoverenju vladi
Biljana Đorđević izjavila je da Vlada Srbije ne može da uputi obrazloženi predlog predsedniku Srbije za raspuštanje Narodne skupštine dok je u proceduri zahtev za razmatranje nepoverenja Vladi. S druge strane, premijer može, kao što je mogao i do sada, da podnese ostavku, čime Vlada prestaje da funkcioniše u punom mandatu i otvara se mogućnost za raspisivanje izbora ukoliko se u roku od 30 dana ne formira nova Vlada.
Ko profitira od privrednog rasta?
Kad se zvaničnici hvale napretkom Srbije, najviše vole da govore o BDP-u, odnosno o njegovom rastu, a posebno vole da javni dug mere u odnosu na BDP. Taj broj im se sviđa. On je uglavnom tačan, ali je i prazan, jer ne kaže ništa o tome kome taj rast pripada. Još važnije je pitanje ko će profitirati u budućnosti. Autorski tekst Mladena Vitasa za Danas.
