Pokret Ne davimo Beograd predlaže korišćenje slobodnog softvera u radu državnih i gradskih institucija i što manju zavisnost rada od plaćenih softverskih rešenja, koja su u privatnom vlasništvu. Veoma je važno da softver koji koristimo bude slobodan, podaci građana zaštićeni, a infrastruktura naša. Nedavno je obeležen Dan slobodnog softvera, kao i 30 godina od osnivanja operativnog sistema Linux, te ovim povodom podsećamo i da se pokret Ne davimo Beograd zalaže za principe softvera otvorenog koda i slobodnog hardvera, kao i za maksimalnu transparentnost rada javne uprave i baze otvorenih podataka.


Čim preuzme gradsku upravu, pokret Ne davimo Beograd će uvesti upotrebu Linux operativnog sistema za potrebe ove gradske institucije, kao i obavezno pravilo da softveri koje naručuje i plaća grad budu otvorenog koda. Kao što se zalažemo za transparentnost svih poslova koje Grad sklapa i objavljivanje sadržaja potpisanih ugovora, tako je važno znati i kako se upravlja našim podacima, ko njima upravlja i ima pristup, a to je moguće jedino ukoliko je izvorni kod javno dostupan.

U praksi, primena softvera otvorenog koda u javnoj upravi znači da bi izvorni kod programa bio javno dostupan sa licencama koje dozvoljavaju trećim licima da ga koriste, proširuju ili poboljšavaju. Ovime bismo takođe izbegli i plaćanje skupih vlasničkih licenci kompanijama koje prodaju softverska rešenja. Dobar primer ovakvog upravljanja možemo već videti u svetskim gradovima kao što je Barselona, i pojedinim pokrajinama u Nemačkoj. Ovakva praksa dovela je ka većoj demokratičnosti procesa donošenja odluka i upravljanja kroz konstantnu javnu i temeljnu proveru. Takođe, olakšava se interakciju između lokalne zajednice programera i javne uprave, što dovodi do poboljšanja sistema.

Trenutna praksa upravljanja softverom u javnoj upravi jeste skupa, neodrživa i pospešuje zavisnost od softverskih rešenja velikih kompanija. Grad Beograd za ovu i naredne dve godine, troši preko 100 miliona dinara godišnje samo na nabavku licenci jedne kompanije i to za potrebe Sekretarijata za opšte poslove. Takođe, često je kompanija koja je plaćena za izradu određenog softvera, i jedina koja može da dobije ugovor za održavanje istog – s obzirom da je vlasnik izvornog koda programa. Drugi primer je školstvo i trenutna prinuda učenika da za online nastavu koriste komercijalne servise velikih korporacija koje od ranog detinjstva počinju da prikupljaju podatke o đacima, njihovim navikama, i grade njihove profile koje dalje nude na velikom tržištu podataka različitih interesnih grupa. Kao što smo videli u skorom slučaju uzbunjivačice iz Fejbuka koja je objavila dokumenta koja se tiču etike ove kompanije, ovakvim globalnim koncernima profit je ispred interesa građana i javne sigurnosti, te u ovim slučajevima ne možemo računati na očuvanje naše digitalne suverenosti.

Dobar grad predstavlja transparentnu i pristupačnu javnu upravu. Veća pristupačnost bazama otvorenih podataka, kao i softver otvorenog koda, uz akcenat na zaštiti ličnih podataka građana jesu jedni od koraka koji bi to omogućili. Ne davimo Beograd smatra da ćemo politikama koje uključuju građane i institucijama koje rade u skladu sa njihovim potrebama stvoriti dobar grad za sve.

Pročitaj i ovo:

Podrška svedoku rasističkog ponašanja policije

Pokret "Ne davimo Beograd" osuđuje ponašanje policijskih službenika na Aerodromu Nikola Tesla, zbog zloupotrebe zakona i rasističkog ponašanja prema putnicima druge boje kože i zemlje porekla iz kojih su doputovali. Ovaj čin je dodatno šokantan, zataškavanjem ove situacije u vidu skandaloznog saopštenja za javnost policije u kome prete prekršajnom prijavom građaninu koji je svedočio rasističkom ponašanju policije i o tome javno govorio. Umesto da sprovedu postupak unutrašnje kontrole i kazne odgovorne, policija se obrušila na očevica koji nije ćutao na kršenje zakona.