Pokret Ne davimo Beograd predlaže korišćenje slobodnog softvera u radu državnih i gradskih institucija i što manju zavisnost rada od plaćenih softverskih rešenja, koja su u privatnom vlasništvu. Veoma je važno da softver koji koristimo bude slobodan, podaci građana zaštićeni, a infrastruktura naša. Nedavno je obeležen Dan slobodnog softvera, kao i 30 godina od osnivanja operativnog sistema Linux, te ovim povodom podsećamo i da se pokret Ne davimo Beograd zalaže za principe softvera otvorenog koda i slobodnog hardvera, kao i za maksimalnu transparentnost rada javne uprave i baze otvorenih podataka.
Čim preuzme gradsku upravu, pokret Ne davimo Beograd će uvesti upotrebu Linux operativnog sistema za potrebe ove gradske institucije, kao i obavezno pravilo da softveri koje naručuje i plaća grad budu otvorenog koda. Kao što se zalažemo za transparentnost svih poslova koje Grad sklapa i objavljivanje sadržaja potpisanih ugovora, tako je važno znati i kako se upravlja našim podacima, ko njima upravlja i ima pristup, a to je moguće jedino ukoliko je izvorni kod javno dostupan.
U praksi, primena softvera otvorenog koda u javnoj upravi znači da bi izvorni kod programa bio javno dostupan sa licencama koje dozvoljavaju trećim licima da ga koriste, proširuju ili poboljšavaju. Ovime bismo takođe izbegli i plaćanje skupih vlasničkih licenci kompanijama koje prodaju softverska rešenja. Dobar primer ovakvog upravljanja možemo već videti u svetskim gradovima kao što je Barselona, i pojedinim pokrajinama u Nemačkoj. Ovakva praksa dovela je ka većoj demokratičnosti procesa donošenja odluka i upravljanja kroz konstantnu javnu i temeljnu proveru. Takođe, olakšava se interakciju između lokalne zajednice programera i javne uprave, što dovodi do poboljšanja sistema.
Trenutna praksa upravljanja softverom u javnoj upravi jeste skupa, neodrživa i pospešuje zavisnost od softverskih rešenja velikih kompanija. Grad Beograd za ovu i naredne dve godine, troši preko 100 miliona dinara godišnje samo na nabavku licenci jedne kompanije i to za potrebe Sekretarijata za opšte poslove. Takođe, često je kompanija koja je plaćena za izradu određenog softvera, i jedina koja može da dobije ugovor za održavanje istog – s obzirom da je vlasnik izvornog koda programa. Drugi primer je školstvo i trenutna prinuda učenika da za online nastavu koriste komercijalne servise velikih korporacija koje od ranog detinjstva počinju da prikupljaju podatke o đacima, njihovim navikama, i grade njihove profile koje dalje nude na velikom tržištu podataka različitih interesnih grupa. Kao što smo videli u skorom slučaju uzbunjivačice iz Fejbuka koja je objavila dokumenta koja se tiču etike ove kompanije, ovakvim globalnim koncernima profit je ispred interesa građana i javne sigurnosti, te u ovim slučajevima ne možemo računati na očuvanje naše digitalne suverenosti.
Dobar grad predstavlja transparentnu i pristupačnu javnu upravu. Veća pristupačnost bazama otvorenih podataka, kao i softver otvorenog koda, uz akcenat na zaštiti ličnih podataka građana jesu jedni od koraka koji bi to omogućili. Ne davimo Beograd smatra da ćemo politikama koje uključuju građane i institucijama koje rade u skladu sa njihovim potrebama stvoriti dobar grad za sve.
Pročitaj i ovo:
Školski odbori kao odbrana obrazovanja i zakonitog poslovanja škola
Serijsko i masovno obračunavanje sa neposlušnim učiteljima, nastavnicima, profesorima i direktorima škola u Srbiji traje već mesecima - od početka studentskih i građanskih protesta, a naročita eskalacija prati izbor Dejana Vuka Stankovića za ministra “osvete”.
Stavljanje Rusije na Vučićevu stranu pokazuje da je EU jedini spoljni saveznik pobunjenih građana
Nakon što se ruska bezbednosna služba ponovo otvoreno stavila na stranu Aleksandra Vučića u velikoj društveno političkoj krizi u Srbiji, čak je i najokorelijim evroskepticima jasno da jedina podrška pobunjenim građanima može doći od Evropske unije. Budućnost Srbije je u Evropskoj uniji, a ne sa Vučićem.
Kozma: Potrebna reforma cele železničke strukture, a ne izmene koje se prave samo da bi prikazale normativni napredak ka evrointegracijama
Odbor Skupštine Srbije za evropske integracije danas je prihvatio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, a poslanik Zeleno-levog fronta Robert Kozma istakao je da taj predlog zakona ne polazi od pravog konteksta i realne situacije na terenu, već su izmene napravljne samo kako bi bile „štiklirane“ i kako bi prikazale normativni napredak ka evrointegracijama.
