Pokret Ne davimo Beograd predlaže korišćenje slobodnog softvera u radu državnih i gradskih institucija i što manju zavisnost rada od plaćenih softverskih rešenja, koja su u privatnom vlasništvu. Veoma je važno da softver koji koristimo bude slobodan, podaci građana zaštićeni, a infrastruktura naša. Nedavno je obeležen Dan slobodnog softvera, kao i 30 godina od osnivanja operativnog sistema Linux, te ovim povodom podsećamo i da se pokret Ne davimo Beograd zalaže za principe softvera otvorenog koda i slobodnog hardvera, kao i za maksimalnu transparentnost rada javne uprave i baze otvorenih podataka.
Čim preuzme gradsku upravu, pokret Ne davimo Beograd će uvesti upotrebu Linux operativnog sistema za potrebe ove gradske institucije, kao i obavezno pravilo da softveri koje naručuje i plaća grad budu otvorenog koda. Kao što se zalažemo za transparentnost svih poslova koje Grad sklapa i objavljivanje sadržaja potpisanih ugovora, tako je važno znati i kako se upravlja našim podacima, ko njima upravlja i ima pristup, a to je moguće jedino ukoliko je izvorni kod javno dostupan.
U praksi, primena softvera otvorenog koda u javnoj upravi znači da bi izvorni kod programa bio javno dostupan sa licencama koje dozvoljavaju trećim licima da ga koriste, proširuju ili poboljšavaju. Ovime bismo takođe izbegli i plaćanje skupih vlasničkih licenci kompanijama koje prodaju softverska rešenja. Dobar primer ovakvog upravljanja možemo već videti u svetskim gradovima kao što je Barselona, i pojedinim pokrajinama u Nemačkoj. Ovakva praksa dovela je ka većoj demokratičnosti procesa donošenja odluka i upravljanja kroz konstantnu javnu i temeljnu proveru. Takođe, olakšava se interakciju između lokalne zajednice programera i javne uprave, što dovodi do poboljšanja sistema.
Trenutna praksa upravljanja softverom u javnoj upravi jeste skupa, neodrživa i pospešuje zavisnost od softverskih rešenja velikih kompanija. Grad Beograd za ovu i naredne dve godine, troši preko 100 miliona dinara godišnje samo na nabavku licenci jedne kompanije i to za potrebe Sekretarijata za opšte poslove. Takođe, često je kompanija koja je plaćena za izradu određenog softvera, i jedina koja može da dobije ugovor za održavanje istog – s obzirom da je vlasnik izvornog koda programa. Drugi primer je školstvo i trenutna prinuda učenika da za online nastavu koriste komercijalne servise velikih korporacija koje od ranog detinjstva počinju da prikupljaju podatke o đacima, njihovim navikama, i grade njihove profile koje dalje nude na velikom tržištu podataka različitih interesnih grupa. Kao što smo videli u skorom slučaju uzbunjivačice iz Fejbuka koja je objavila dokumenta koja se tiču etike ove kompanije, ovakvim globalnim koncernima profit je ispred interesa građana i javne sigurnosti, te u ovim slučajevima ne možemo računati na očuvanje naše digitalne suverenosti.
Dobar grad predstavlja transparentnu i pristupačnu javnu upravu. Veća pristupačnost bazama otvorenih podataka, kao i softver otvorenog koda, uz akcenat na zaštiti ličnih podataka građana jesu jedni od koraka koji bi to omogućili. Ne davimo Beograd smatra da ćemo politikama koje uključuju građane i institucijama koje rade u skladu sa njihovim potrebama stvoriti dobar grad za sve.
Pročitaj i ovo:
Stavljanje Rusije na Vučićevu stranu pokazuje da je EU jedini spoljni saveznik pobunjenih građana
Nakon što se ruska bezbednosna služba ponovo otvoreno stavila na stranu Aleksandra Vučića u velikoj društveno političkoj krizi u Srbiji, čak je i najokorelijim evroskepticima jasno da jedina podrška pobunjenim građanima može doći od Evropske unije. Budućnost Srbije je u Evropskoj uniji, a ne sa Vučićem.
Kozma: Potrebna reforma cele železničke strukture, a ne izmene koje se prave samo da bi prikazale normativni napredak ka evrointegracijama
Odbor Skupštine Srbije za evropske integracije danas je prihvatio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, a poslanik Zeleno-levog fronta Robert Kozma istakao je da taj predlog zakona ne polazi od pravog konteksta i realne situacije na terenu, već su izmene napravljne samo kako bi bile „štiklirane“ i kako bi prikazale normativni napredak ka evrointegracijama.
O čijem trošku Pašalić i njegova svita putuju po svetu?
Zoran Pašalić, trenutni Zaštitnik građana Republike Srbije, sa svojim saradnicima ovih dana boravi u Kini, na sastanku Generalne skupštine Azijske asocijacije ombudsmana. Pitanje je šta će Pašalić na sastanku mreže ombudsmana Azije? Osim njega i kolega iz Turske, na ovom događaju nema nijednog ombudsmana iz Evrope.
