Pokret Ne davimo Beograd predlaže korišćenje slobodnog softvera u radu državnih i gradskih institucija i što manju zavisnost rada od plaćenih softverskih rešenja, koja su u privatnom vlasništvu. Veoma je važno da softver koji koristimo bude slobodan, podaci građana zaštićeni, a infrastruktura naša. Nedavno je obeležen Dan slobodnog softvera, kao i 30 godina od osnivanja operativnog sistema Linux, te ovim povodom podsećamo i da se pokret Ne davimo Beograd zalaže za principe softvera otvorenog koda i slobodnog hardvera, kao i za maksimalnu transparentnost rada javne uprave i baze otvorenih podataka.
Čim preuzme gradsku upravu, pokret Ne davimo Beograd će uvesti upotrebu Linux operativnog sistema za potrebe ove gradske institucije, kao i obavezno pravilo da softveri koje naručuje i plaća grad budu otvorenog koda. Kao što se zalažemo za transparentnost svih poslova koje Grad sklapa i objavljivanje sadržaja potpisanih ugovora, tako je važno znati i kako se upravlja našim podacima, ko njima upravlja i ima pristup, a to je moguće jedino ukoliko je izvorni kod javno dostupan.
U praksi, primena softvera otvorenog koda u javnoj upravi znači da bi izvorni kod programa bio javno dostupan sa licencama koje dozvoljavaju trećim licima da ga koriste, proširuju ili poboljšavaju. Ovime bismo takođe izbegli i plaćanje skupih vlasničkih licenci kompanijama koje prodaju softverska rešenja. Dobar primer ovakvog upravljanja možemo već videti u svetskim gradovima kao što je Barselona, i pojedinim pokrajinama u Nemačkoj. Ovakva praksa dovela je ka većoj demokratičnosti procesa donošenja odluka i upravljanja kroz konstantnu javnu i temeljnu proveru. Takođe, olakšava se interakciju između lokalne zajednice programera i javne uprave, što dovodi do poboljšanja sistema.
Trenutna praksa upravljanja softverom u javnoj upravi jeste skupa, neodrživa i pospešuje zavisnost od softverskih rešenja velikih kompanija. Grad Beograd za ovu i naredne dve godine, troši preko 100 miliona dinara godišnje samo na nabavku licenci jedne kompanije i to za potrebe Sekretarijata za opšte poslove. Takođe, često je kompanija koja je plaćena za izradu određenog softvera, i jedina koja može da dobije ugovor za održavanje istog – s obzirom da je vlasnik izvornog koda programa. Drugi primer je školstvo i trenutna prinuda učenika da za online nastavu koriste komercijalne servise velikih korporacija koje od ranog detinjstva počinju da prikupljaju podatke o đacima, njihovim navikama, i grade njihove profile koje dalje nude na velikom tržištu podataka različitih interesnih grupa. Kao što smo videli u skorom slučaju uzbunjivačice iz Fejbuka koja je objavila dokumenta koja se tiču etike ove kompanije, ovakvim globalnim koncernima profit je ispred interesa građana i javne sigurnosti, te u ovim slučajevima ne možemo računati na očuvanje naše digitalne suverenosti.
Dobar grad predstavlja transparentnu i pristupačnu javnu upravu. Veća pristupačnost bazama otvorenih podataka, kao i softver otvorenog koda, uz akcenat na zaštiti ličnih podataka građana jesu jedni od koraka koji bi to omogućili. Ne davimo Beograd smatra da ćemo politikama koje uključuju građane i institucijama koje rade u skladu sa njihovim potrebama stvoriti dobar grad za sve.
Pročitaj i ovo:
Lazović: Evropska komesarka pokazala razumevanje za pitanja koja je iznela opozicija
Kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović ocenio je, nakon današnjeg sastanka poslanika opozicije sa evropskom komesarkom za proširenje Martom Kos u Skupštini Srbije, da je ona pokazala "razumevanje" za pitanja koja je opozicija iznela i da je najavila da će Evropska unija "dublje i konkretnije" obratiti pažnju na dešavanja u Srbiji.
Biljana Đorđević posle sastanka sa Martom Kos: Istakli smo da je nova Vlada vlada osvete a ne rešavanja krize
Kopredsednica ZLF-a koja je prisustvovala sastanku navodi šta je sve rečeno Marti Kos. Kako dodaje, „u kratkim crtama istakli smo da je nova Vlada vlada osvete a ne rešavanja krize, da istraga FSB u vezi sa korišćenjem zvučnog oružja nije prihvatljiva i da se to pitanje napada države na sopstvene građane ne sme zaboraviti.
Poništavanje još jednog godišnjeg konkursa za kulturu Grada Beograda
Zeleno-levi front alarmira javnost da je u glavnom gradu Republike Srbije, odlukom gradskih vlasti, praktično ukinuta podrška za savremeno kulturno stvaralaštvo. Rešenjem gradskog Sekretarijata za kulturu, poništen je i ovogodišnji konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti kulture.
