Jasmina Šuša za EkoNEC:„Borba za očuvanje Košutnjaka će potrajati“

Recite nam na početku Vašu ocenu stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Stanje životne sredine u Srbiji je nezadovoljavajuće, u određenim pitanjima i alarmantno.
Bilo da govorimo o zagađenju vazduha i voda, zapuštenosti ili otimanju zelenila i reka, upravljanju otpadom, regulisanju nivoa buke, pravilan odnos zvanične politike prema životnoj sredini izostaje. Razloge možemo naći u nepoštovanju postojećih zakona, nepotpunosti novih problematičnih zakona, neuvažavanju međunarodnih propisa, čiji smo potpisnici, poput Pariskog sporazuma o klimi ili Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan. Umesto da smo uveliko u fazi prilagođavanja naših zakona evropskim propisima, mi neke od ključnih zakona tek donosimo, poput Zakona o klimatskim promenama ili Zakona o obnovljivim izvorima energije, i fizički i na druge načine branimo nelegalno zauzimanje zelenih površina, vodnih resursa, zaštićenih predela i tako dalje.
Tako je prošle nedelje, zbog niza neregularnosti, veliki broj organizacija potpisao Zahtev za obustavu postupka izrade Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode i zatražio ponovno sprovođenje ovog postupka.

Možete li nam reći da li je prethodna administracija Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije uspela da zaštiti životnu sredinu i prirodu u Srbiji i da li će ova koja sada radi učiniti više?

I prethodni i novi saziv Ministarstva zaštite životne sredine pripadaju istom političkom miljeu. Delovanje po isprobanom mehanizmu se nastavlja: velika rasprodaja javnih dobara i devastacija prirode. Demokratičnost je samo deklarativna, a učešće javnosti u odlukama je zanemarivo. Najotvoreniji su za saradnju tamo gde nema naročitih profita ili gde ih neće koštati velikog truda ako učine ustupak javnosti. Tamo gde postoji jak interes pojedinaca iz vlasti ili forma javno-privatnog partnerstva, glas građana se odmah kritikuje, a javna dobra odlaze u nepovrat.
Što se tiče administracije koja je delovala do 2012. godine, ni ona u životnu sredinu nije ulagala koliko je to bilo potrebno, a nova smena je samo produbila njene propuste.

U pandemiji korona virusa smo više od 13 meseci, da li ste radili sve vreme i kako ste svoj posao uspeli da prilagodite novim okolnostima. Da li je i koliko pandemija korona virusa uticala na Vaš život i svakodnevne profesionalne obaveze?

Inicijativa „Ne davimo Beograd“ je radila sve vreme pandemije.
U početku smo usmerili aktivnosti u pravcu informisanja građana o tome kako u pandemiji mogu da se zaštite. Prikupljali smo i prenosili informacije iz relevantnih izvora. Osnovali smo grupe za pomoć građanima u karantinu i podršku lekarima.
Učestvovali smo u humanitarnim akcijama dopremanja potrebnih higijenskih sredstava ugroženim mestima u Srbiji.
Kako je epidemiološka situacija dozvoljavala, izlazili smo i na teren i organizovali mnoge akcije sadnje, uređenja i čišćenja zelenih površina, prikupljanja potpisa za peticije itd.
Pandemija je u ogromnoj meri uticala na život i na profesionalne obaveze. Virus je velika nepoznanica koja je potpuno poremetila svakodnevicu, ali nam i prenela poruku da nešto u prirodi nije u redu i da je čovek taj koji mora menjati svoje navike radi sopstvenog opstanka. Toga je najčešće svestan običan građanin, dok mali procenat onih, koji ni pred virusom ne posustaju u sticanju kapitala na štetu okoline, jesu ti protiv kojih se treba i dalje boriti.

Hoćete li našim čitaocima predstaviti Grupu za zaštitu životne sredine Inicijative „Ne davimo Beograd“?

Mi se kao pokret od osnivanja borimo svakodnevno protiv autoritarnih političkih obrazaca koji još uvek, nažalost, upravljaju životom i životnom sredinom i borimo se ZA drugačije, pravedne i zdrave načine upravljanja gradom i uređenjem prirode u njemu.
Sa ubrzanim narastanjem problema životne sredine, formirali smo i posebnu grupu, koja se na profilisaniji način bavi pripadajućim temama. Čine je članice i članovi koji su posvećenici zelenoj politici. Među nama su i stručnjaci i dugogodišnji ekološki aktivisti i ljudi raznih profesija i generacija koji se, sa mnogo entuzijazma, zalažu za pobedu zelene politike nad besomučnim uništavanjem prirode koje odlikuje aktuelnu politiku.
Neke od naših aktivnosti jesu akcije na terenu, ozelenjavanje javnih zelenih površina, uređenje i čišćenje zapuštenih javnih prostora, saradnja sa građanima u rešavanju određenih pitanja u njihovom kraju, uticaj na rad institucija i javnih službi, potraga za informacijama od javnog značaja, učešće u javnim konsultacijama i raspravama, informisanje javnosti kroz održavanje stranice Za naš zeleni grad, otvaranje novih tema o životnoj sredini u kolumni „Naš grad” itd.
Sa velikim zadovoljstvom bih istakla da su nam interesovanje i podrška sugrađanki i sugrađana u svemu što radimo od velikog značaja.

Inicijativa „Ne davimo Beograd“ je izuzetno glasna i aktivna na ukazivanju da je u Beogradu, već duže vreme, jako loš kvalitet vazduha koji udišu građani. S obzirom na zatvorenost medija u Beogradu, kažite nam kako se i na koje načine borite da ta činjenica bude predstavljena što široj populaciji?

Mediji koje kontroliše država za nas su mahom zatvoreni, ali nekoliko nezavisnih jesu oni preko kojih informacija može da stigne tamo gde i pripada u javnost. U dnevnom listu „Danas” imamo prostor za kolumnu pod nazivom „Naš grad”. Ipak, naši primarni načini informisanja jesu društvene mreže i internet-stranica.
Često se susrećemo sa građanima na lokacijama gde postoje problemi kojima, u nedostatku rada nadležnih institucija i službi, moramo zajednički da se bavimo.
Da sve te informacije zaista dopiru do šire javnosti, pokazuje i sve veći broj članica i članova pokreta, kao i veliki broj potpisnika naših peticija.

Prošle godine uspeli ste uprkos pendemiji korona virusa i vanrednom stanju da prikupite i predate preko 30.000 potpisa podrške „Inicijativi za odbranu Košutnjaka“. Koliko se uspelo sa tom inicijativom i da li je moguće zaštiti drveće i zelene površine Košutnjaka?

Prikupili smo preko 80.000 potpisa peticije koja je i dalje otvorena. Ljudi su potpisivali i elektronski i na punktovima. Imali smo nekoliko štandova u gradu na kojima smo sa građanima razmenjivali mišljenja o nastaloj situaciji.
Građani nazivaju Košutnjak plućima grada, mnogi ljudi imaju neku svoju priču, detalj koji ih povezuje sa tim krajem bilo da tamo žive ili ne.
Rešeni smo da zajedno sa njima sačuvamo Košutnjak jer kvalitet vazduha koji svi dišemo zavisi i od tog drveća i zato što je Košutnjak deo našeg nasleđa.
Investitori i Grad, koji bi da rasproda hiljade hektara šume, ne dele sa svima nama takvo mišljenje. Ipak, Inicijativu za odbranu Košutnjaka doživeli su kao ozbiljnu pretnju, što pokazuje i to da su pripadnici naprednjačkih redova dolazili i ometali rad naših aktivista na štandu.
Gradski urbanista je prošle godine izjavio kako je, navodno, doneta odluka o tome da se odustane od izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa na Košutnjaku, ali isto tako imamo i informacije o tome da su se tamo nedavno vodili tajni sastanci državnog vrha sa investitorima.
Ostajemo oprezni, izvesno je da će borba za očuvanje Košutnjaka potrajati.

Šta je plan Inicijative „Ne davimo Beograd“ u oblasti zaštite životne sredine u Beogradu? Na čemu ćete insistirati, šta je najnužnije učiniti?

Naš plan je da grad, pa tako i životnu sredinu, kao i pravo učešća u upravljanju gradom vratimo građanima.
Imajući u vidu upravo njihove potrebe i specifičnosti samog grada, još za prethodne gradske izbore sastavili smo Program koji zahteva da se očuvaju i proširuju prirodna bogatstva, javna i prirodna dobra, i kojim se opredeljujemo za borbu za čist vazduh i vodu, za upotrebu obnovljivih izvora energije, očuvanje biodiverziteta i prava životinja, smanjenje nivoa buke, za racionalno upravljanje otpadom i primenu reciklaže.
Iako u prvi plan već dugo stavljamo borbu za čist vazduh i ostale oblasti životne sredine smatramo jednako bitnim u stvaranju dobrog grada za sve ljude koji u njemu žive.
Pored toga, smatrajući Beograd neodvojivim od Srbije, a Srbiju od regiona i Evrope, zalažemo se za neophodnu i doslednu primenu svih smernica, datih u okviru Zelene agende za Zapadni Balkan.

Može li koncept „zelena ekonomija“ da zaživi u Srbiji?

Koncept „zelene ekonomije” bi višestruko bio koristan upravo za Srbiju. Široko obuhvatan model ekonomije, pored prednosti koje ima za životnu sredinu, vodio bi i većoj zaposlenosti, te umrežavanju raznih profesija i racionalnoj upotrebi resursa kojima raspolažemo.
U zvaničnoj politici Grada ona je vrlo malo zastupljena.
Tek sa novom administracijom koju će Grad Beograd dobiti posle izbora sledeće godine, zelena ekonomija je i zamisliva i sprovodiva i to sa ljudima koji svih ovih godina propadanja grada i životne sredine brane i spasavaju sve što mogu, a koji će, konačno, od sledećih izbora dobiti mogućnost za institucionalno i posvećeno bavljenje razvojem grada.

Kako i na koji način kod građana podići nivo svesti o neophodnosti zaštite životne sredine?

U tridesetogodišnjem propadanju zemlje nestale su mnoge vrednosti, jedna od njih je i poštovanje, odnosno negovanje odnosa poštovanja prema nasleđu, ostavštini, pa tako i prema zelenoj baštini. Ipak, više svesti o životnoj sredini pokazuju građani nego institucije koje njome upravljaju.

Izgradnja dobrog društva podrazumeva da je potrebno posebnu pažnju posvetiti integrisanju odgovarajućih sadržaja u obrazovno-vaspitne procese. Osim porodice, škola ima presudnu ulogu u formiranju stava prema životnoj sredini. Iako oko sebe najmlađi članovi našega društva svakoga dana gledaju uništavanje prirode, zahvaljujući informacionim tehnologijama decu je potrebno upućivati na dobre primere koji se primenjuju u svetu.

Važno je i raditi mnogo i uporno na uticaju preko medija. Informisano, edukovano i aktivno društvo jeste pretnja režimima koji opstaju na širenju straha i zabluda, kao mehanizmima kontrole građana.

Inicijativa „Ne davimo Beograd“ upoznaje građane sa prednostima zdrave sredine u svakoj svojoj akciji, na protestu, odbrani javnih dobara, prilikom učešća u javnim raspravama i u ostalim vidovima svog delovanja i poziva ih da u svemu participiraju radi svoje dobrobiti i dobrobiti celog društva.

Autor: Milisav Pajević

Originalni naslov: Ekološki intervjui u doba korone/ Jasmina Šuša, koordinatorka Grupe za zaštitu životne sredine Inicijative “Ne davimo Beograd” :”Borba za očuvanje Košutnjaka će potrajati”

Izvor: https://ekonec.wordpress.com/2021/04/14/ekoloski-intervjui-u-doba-korone-jasmina-susa-koordinatorka-grupe-za-zastitu-zivotne-sredine-inicijative-ne-davimo-beograd-borba-za-ocuvanje-kosutnjaka-ce-potrajati/