In memoriam: Dragoljub Bakić – Poslednji pozdrav dobrom duhu Beograda

Odlazak Dragoljuba Bakića nenadoknadiv je gubitak za naš grad. Dragoljub je živeo za neki drugačiji Beograd koji je bio dom za sve njegove stanovnike.
Za Beograd parkova, nesputanih obala, javnih dobara, kvalitetnog stanovanja, urbane mobilnosti, kulturnog nasleđa, ali pre svega Beograd koji pripada ljudima koji u njemu žive. Za ovakav grad se svakodnevno borio nepresušnim znanjem i svojim velikim profesionalnim autoritetom. Iza njega su ostala značajna arhitektonska dela širom sveta, ali svi koji su ga upoznali reći će vam da je njegovo najjače oružje bila ogromna ljubav koju je osećao prema gradu i koju je delio sa svima koji su hteli da ga čuju.

U njegovim očima punim toplote i nežnosti prema sagovorniku, gorela je velika strast prema arhitekturi i urbanizmu kojima je posvetio čitav život. One bi se odjednom napunile energijom kada bismo se u razgovoru dotakli ovih tema. Skoro bi poskočio sa stolice poput mladića da vam i rukama i svom mogućom snagom, dodatno objasni koliko naš grad može bolje. Odbijao je da se pomiri sa betoniranjem zelenila, otimanjem obala, destrukcijom i devastacijom Beograda. Možda više od svega, odbijao je da se pomiri sa apatijom. On je bio dobri duh grada, super heroj na nebu Beograda i simbol otpora njegovoj devastaciji od strane bahate klike koja ga je okupirala.

Mi koji smo imali tu čast i zadovoljstvo da sa Dragoljubom delimo trenutke u borbi da Beograd bude naš grad, znamo da nas on nije napustio, već da će njegova nepresušna energija ostati kao inspiracija da ne odustajemo od vizije koju je sa nama delio.

Ogromno znanje koje je decenijama sticao širom sveta bio je uvek spreman da podeli sa nama koji smo ostajali očarani njegovim jednostavnim i pitkim objašnjenjima kompleksnih koncepata razvoja gradova i maštali o tome da Beograd bude baš takav kakvim ga je video, i za kakvog se borio Dragoljub Bakić.

Tekst: Radomir Lazović