Ibar ne sme biti sredstvo političkog pritiska

Navodno razmatranje promene toka Ibra, za koje smo čuli od predsednika Vučića, još jedan je primer naprednjačke politike, koja se zasniva na pretnjama i populizmu. Posebno je opasno što se za pretnje koristi pitanje vode, od koje zavise životi i bezbednost velikog broja ljudi.

Reka nije linija na karti koju trenutna vlast može da povuče kako joj odgovara. Promena toka velike reke je ogroman višegodišnji i izuzetno ozbiljan hidrotehnički poduhvat, koji zahteva opsežne hidrološke i hidrauličke analize i projektovanje, kao i procenu uticaja na životnu sredinu i sagledavanje posledica po stanovništvo, infrastrukturu i ekosisteme. To nikako ne sme biti projekat koji se pokreće političkom naredbom ili kako je rekao predsednik „pozvani su inženjeri pa će se videti šta može da se uradi“. Ipak, tehnička izvodljivost je samo jedan deo problema.

Naime, Ibar nije reka kojom vlast u Srbiji može da raspolaže kao da počinje i završava se u njenim granicama. Ova reka je deo sistema Gazivode–Ibar-Lepenac, koji ima ključnu ulogu u vodosnabdevanju i energetskom sistemu na Kosovu, pa je izjava o „promeni toka“ zapravo pretnja uskraćivanjem vode i energije ljudima koji tamo žive.

Umesto da radi na zaštiti Srba na Kosovu i unapređivanju njihovog položaja, zaštiti prava, imovine i infrastrukture, Vučićev režim ih kontinuirano stavlja u centar novih tenzija, a njihov položaj koristi za nove pretnje i najave poteza koji mogu dodatno da ugroze upravo njih.

Voda nije oružje, a reke ne smeju biti sredstvo za političko zastrašivanje. Ljudi koji žive uz Ibar nisu figure u političkom obračunu Aleksandra Vučića. Položaj Srba na Kosovu i problemi koji ga prate mogu da se rešavaju isključivo politikom koja im obezbeđuje sigurnost i prava, a ne javnim pretnjama koje proizvode novu neizvesnost.

U trenutku kada cela Evropa gori, a vodni resursi su u velikoj opasnosti od zagađenja i isušivanja zbog klimatskih promena, Zeleno-levi front još jednom upozorava da su nam hitna ulaganja u očuvanje reka i šuma, zelene gradove i zaštitu stanovništva, a ne trgovina pravom na vodu i pretnje novim megalomanskim otimačinama režima.