Beograd se nalazi u alarmantnoj situaciji sa snabdevanjem toplotnom energijom, koja bi uskoro mogla da bude slična krizi sa električnom energijom. Naime, samo u ovom mesecu, na toplovodu JKP “Beogradske elektrane” desilo se osam kvarova zbog kojih su veliki delovi Novog Beograda ostali bez grejanja, a od početka grejne sezone čak 21 sličan kvar.


Prema poslednjem izveštaju “Beogradskih elektrana”, u prethodne četiri godine planski je zamenjeno samo 45,5 od 800 kilometara toplovodne trase, dakle tek nešto više od 10 kilometara godišnje. Tim tempom toplovodi bi se menjali na svakih 70 godina što je svakako neprihvatljivo.

Nedostatak ulaganja u održavanje, zbog koga se dešavaju kvarovi, samo je vrh ledenog brega malverzacija u JKP “Beogradske elektrane”. Naime, ovo preduzeće je jedno od najprofitabilnijih javnih preduzeća, ali gradska vlast čak 85% dobiti svake godine prebacuje u budžet grada. Radi se od oko 200 miliona evra od 2014. godine.

Sa druge strane, vlast toleriše malverzacije “Beogradskih elektrana” u smislu nezakonito visoke cene grejanja i odbijanje da se pređe na naplatu po utrošku energije, što omogućava praktično garantovani prihod i dobit preduzeću, bez obzira na obim proizvodnje i isporuke toplotne energije. Tako su u prethodnih pet godina najmanje 94 miliona evra građani oštećeni pri naplati. Kako je Ne davimo Beograd već objavio, prosečno domaćinstvo u Srbiji koje se greje na daljinsko grejanje oštećeno je za oko 435 evra za pet godina.

U ovoj dobro smišljenoj malverzaciji na gubitku su građani i to mnogostruko. Prvo plaćaju veliku cenu grejanja, a zatim i kada je plate, zbog neulaganja u sistem, grejanje je nepouzdano i u prekidu.

Pokret Ne davimo Beograd će poslovanje “Beogradskih elektrana” vratiti u zakonske okvire, obezbediti ulaganje u održavanje i uraditi reviziju cena grejanja u periodu od 2016. godine do danas i napraviti program vraćanja nezakonito naplaćivanog dela potrošačima.

Pročitaj i ovo:

Srednjovekovno nasleđe na teritoriji Beograda: Slučaj manastira Kastaljan

Dok se u centru grada podižu neprimereni i umetnički bezvredni spomenici, poput onog despotu Stefanu Lazareviću na Starom gradu, postojeće kulturno nasleđe upravo iz perioda njegove vladavine zanemaruje se i ugrožava. O ovome svedoči primer ostataka manastira Kastaljan koji smo obišli povodom najava da se sprema nadogradnja ovog izuzetnog lokaliteta koji ne samo da je zaštićen kao spomenik kulture, već se nalazi i unutar zaštićenog prirodnog dobra.

Plan generalne regulacije uvod u seču Košutnjaka

Planom generalne regulacije Beograda, na koji smo predali stručne primedbe, pripremljen je teren za novi napad na naš Košutnjak. U ulicu Kneza Višeslava planom su postavljena tri kružna toka koja su prekopirana iz plana kojim je investitor Avala Film predvideo seču skoro 30ha šume i protiv koga su građani ustali i sakupili 80.000 potpisa.

Leva obala Dunava pokazala potencijal za promene na referendumu

Beograd je, zajedno sa drugim većim gradovima, jasno rekao NE! promeni ustava, a sa njim i Palilula, teritorijalno najveća beogradska opština, gde je vlasti poverovalo 43.08%, a poverenje uskratilo 56,92% građana. Rezultat na levoj obali Dunava malo drugačiji, DA je zaikružilo 51,74%, a potencijal za promene pokazala su naselja Kotež (52,94%), Krnjača (51.60%) i Borča (50,42%).