I dalje bez rešenja za samostalne umetnike

05. 10. 2020.|

Samostalni umetnici su po Zakonu o kulturi Republike Srbije oni koji nisu u radnom odnosu, a kojima je umetničko delovanje glavno i osnovno zanimanje. Oni imaju pravo na penziono, invalidsko i zdravstveno osiguranje.

Da bi umetnik koristio svoj „status samostalnog umetnika“, treba da ga kao takvog prepoznaje reprezentativno udruženje, a to su ULUS ili ULUPUDS za vizuelne umetnike.

Samostalnim umetnicima danas bi trebalo da doprinose uplaćuju organi lokalne samouprave preko udruženja samostalnih umetnika.

U Vojvodini doprinose uplaćuju organi autonomne pokrajine, takođe preko udruženja.

Dugogodišnjim nesavesnim delovanjem državnih organa i ne plaćanjem preuzetih obaveza koje plaćaju za umetnike, velikom broju njih napravljen je dug.

Da stvar bude gora, poreska uprava na to evidentira kamate i iznos dugovanja konstantno raste, prema podacima istraživanja koje je sprovela Asocijacija umetničkih udruženja Srbije.

Prema podacima ULUS-a oko stotinu samostalnih umetnika ULUS-a se nalazi u ovoj vrsti problema. Dugovanja su nastala nepažnjom institucija koje su zadužene da se time bave: Uprava grada, PIO fond, RFZO i Poreska uprava.

Devedesetih godina je problem nastajao delom zbog toga što su postojale različite osnovice za uplatu prema godinama staža umetnika.

Od devedesetih do sada menjala se i nadležnost ograna koji uplate dorpinosa vrši, pa su i tu nastajale poteškoće. Uplate za PIO uplaćivane su direktno Fondu za PIO, a uplate za zdravstveno preko filijala Poreske uprave.

Nije poznato kojom dinamikom su doprinosi uplaćivani i da li je bilo otpisa kamata, ali su mnogi umetnici bili u dugu za zdravstveno osiguranje, što se vidi iz listinga zaduženja i konsolidovanih računa Poreske uprave.

Poreska uprava je akontaciona zaduženja vodila mesečno, a rok za uplatu doprinosa bio je 15. Dan u mesecu. Dugovanja za doprinose za zdravstveno osiguranje i kamata na zakašnjenja tih doprinosa su se tokom godina akumulirale.

Od 2003. i uplate za PIO počinju da se vrše preko Poreske uprave.

Akontaciona zaduženja doprinosa za zdravstveno osiguranje se vode i dalje mesečno, a na kraju 2003. uključuje se prvi put i akontacioni iznos doprinosa za PIO.

Akontacioni iznos za zdravstveno osiguranje je po umetniku ukupno 25.464,65 din, a za PIO 33.746,68 din.

Gradska uprava je uplatila 22.677,96 din. dana 12.12.2003, a Poreska uprava je odmah tim iznosom naplatila deo postojeće kamate, tako da je dug ostao i dalje rastao. Poreska uprava će i u kasnijem periodu, ponavljano nakon uplata naplaćivati kamate, a neće skidati osnovicu.

Od 2006. gradska uprava počinje da uplaćuje zbirno doprinose za PIO i za zdravstveno osiguranje samostalnih umetnika umetničkim udruženjima, a udruženja filijalama Poreske uprave na pojedinačne račune umetnika.

Od 2008. godine počinju kvartalne uplate. Stvaraju se nova dugovanja jer gradska uprava kasni sa uplatama i to čak i po godinu dana.

U poslednje dve godine uplate su bile redovne, ali dugovi i dalje postoje, a čini se da je otpis istih nemoguće sprovesti.

Nije jasno zbog čega Uprava grada ne želi da otpiše kamate niti zašto se za konkretna pojedinačna dugovanja terete umetnici kada u nastanku duga nisu učesvovali.

Ovo nije jedini slučaj da se država suočava sa ovakvim vidom dugovanja. Naime, sveštenici u očima zakona imaju isti status kao i umetnici – status samostalnih delatnika i bili su u istom problemu.

Država je 2018. godine izdvojila sumu od milion evra i izmirila njihova dugovanja, dok se kod umetnika za nastali dug terete pojedinci koji to ne mogu izneti sami, ili to pokušvaju, ali sa teškom mukom.

Broj umetnika ne premašuje broj sveštenika, čak je nešto manji od tog broja.

Nije razumljivo zbog čega se država prema umetnicima na ovaj način ophodi i zašto se ne učine napori da se ovaj problem reši?

Autor: Maja Beganović, vizuelna umetnica i članica ULUS-a

Izvor: kolumna je izašla 2. oktobra u dnevnom listu Danas

Kolumna Naš grad izlazi svakog petka u dnevnom listu Danas, a pišu je članovi i prijatelji inicijative Ne davimo Beograd

Pročitaj i ovo:

  • bgmetro

Metro ZA potrebe građana, a ne profit tajkuna

Pokret Ne davimo Beograd uputiće primedbe na Nacrt plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu koji je na javnom uvidu. Naime, predloženi plan za metro nije u interesu građana, već isključivo tajkuna koji su zainteresovani za gradnju na livadama koje povezuje izabrana trasa. Ukoliko se već odustalo od višedecenijskog plana za prvu liniju metroa, ne sme se propustiti prilika da metro poveže najgušće naseljene oblasti grada i tako smanji gužve i ubrza kretanje kroz grad. To prema postojećem planu nije slučaj.

Nova podrška javnih ličnosti “Povelji za dobar grad” pokreta Ne davimo Beograd

Nova grupa javnih ličnosti i nezavisnih intelektualaca podržala je “Povelju za dobar grad”, pokreta Ne davimo Beograd. Podršci planu, kako da Beograd postane dobar grad za sve njegove građane, pridružili su se muzičari Branko Golubović Golub, pevač grupe Goblini i Nebojša Despotović iz benda Duboka Ilegala, zatim profesorka Srbijanka Turajlić, društveni aktivista Gordan Paunović, psihoterapeutkinja Aurelija Đan, sociološkinja Jana Šarić, aktivistkinja za ženska prava Maša Elezović i IT stručnjak Ivan Milošević. Podršku povelji dali su i pesnik Stevan Tatalović, književna prevoditeljka, novinarka i spisateljica Mirjana Ognjanović i antropološkinja Irena Molnar.

Go to Top