Pokret Ne davimo Beograd zatražio je danas da se srpsko zakonodavstvo uskladi sa evropskom direktivom Seveso III, koja je u Evropi na snazi već punih 10 godina.
Proces usklađivanja postojećeg zakona, u skladu sa standardima Evropske unije, započet je pre 8 godina, međutim, do danas nije usvojen, dok građani Barajeva strahuju od potencijalne katastrofe ako se opasni otpad bude prerađivao u njihovom mestu bez adekvatne zakonske regulative koja bi kontrolisala opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance.
Predstavnica pokreta Biljana Djordjević izjavila je da je još 2015. godine formirana radna grupa koja je trebalo da uskladi srpsko zakonodavstvo sa Seveso III direktivom od 4. jula 2012. godine. Kako je rekla novinarima, u Srbiji je zakonska regulativa uskladjena sa Seveso II direktivom iz 1996. godine.
“Tražimo da se naša regulativa uskladi sa regulativom iz 2012. godine, to je već 10 godina kašnjenja u odnosu na ono što je zakonska regulativa u Evropi. Od 2015. godine nemamo usaglašen tekst zakona, koji je ušao u skupštinsku proceduru”, rekla je Djordjević u Medija centru u Beogradu.
Ona je ocenila da je Seveso III najunapredjenija verzija tih direktiva, koja se bavi bezbednošću gradjana i zaštiti životne sredine za slučajeve velikih hemijskih udesa.
Djordjević je navela da osam godina država nije pripremila regulativu koja je od značaja za gradjane i ocenila da je to posledica odugovlačenja, ali i manjka kapaciteta i kadrova ministarstva i vlade.
Prema njenim rečima, država se postavlja kao suprotstavljena strana gradjanima koji ukazuju na rizik u kome su se našli i da “gotovo direktno” zastupa interese kompanija koje se bave preradom i skladištenjem opasnog otpada umesto da bude zastupnik javnog interesa.
Predsednica udruženja Eko Barajevo Vera Popović izjavila je da otpad mora da se zbrine, ali da to ne daje za pravo kompanijama da se time bave na bilo koji način, posebno na način koji podržava njihov profit ali ne i bezbednost gradjana i zaštitu životne sredine.
To udruženje zahteva da se zakonom reguliše da takva postrojenja ne smeju da se nalaze u naseljenim mestima.
“Industrijske zone nastale su davnih dana i sada je situacija na terenu potpuno drugačija od tog perioda kada su uspostavljene-industrijske zone se sada nalaze izmedju kuća”, rekla je ona.
Tekst: Beta.rs
Pročitaj i ovo:
Šapić zatvara Kalemegdan za građane, a otvara ga za privatno obezbeđenje
Odluka Grada Beograda da se Kalemegdan zatvara tokom noći nema veze sa bezbednošću građana, već jedino sa finansijskom bezbednošću SNS-SPS kriminalne elite. Ovom odlukom, gradska vlast još jedan javni prostor predaje u ruke privatnom obezbeđenju. Ista firma koja obezbeđuje Kalemegdan već ima desetine ugovora sa gradom, a njihove usluge plaćaju svi Beograđani i Beograđanke, pa i oni nad kojima su pripadnici ovog privatnog obezbeđenja vršili nasilje u prethodnim mesecima.
Jerinić: Vlast pokušala da zataška, a potom i relativizuje slučaj ubistva na Senjaku
U slučaju ubistva na Senjaku sa kojim se u vezu dovodi Veselin Milić, u tom trenutku aktuelni načelnik beogradske policije, prvobitno je postojala želja da se to zataška, a kad to nije uspelo, onda se krenulo sa relativizacijom, kaže narodna poslanica Jelena Jerinić, koja je i članica Skupštinskog odbora za odbranu i unutrašnje poslove.
Stojmenović o slučaju “Senjak”: VJT se više bavi šta objavljuju mediji
Poslanica Zeleno-levog fronta Natalija Stojmenović ocenila je, povodom sednice skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost o ubistvu na Senjaku, da javnost ni posle deset dana nema ključne odgovore o slučaju, te da se nadležne institucije, kako tvrdi, više bave reagovanjem na medijske napise nego rasvetljavanjem događaja.
