Pokret Ne davimo Beograd zatražio je danas da se srpsko zakonodavstvo uskladi sa evropskom direktivom Seveso III, koja je u Evropi na snazi već punih 10 godina.
Proces usklađivanja postojećeg zakona, u skladu sa standardima Evropske unije, započet je pre 8 godina, međutim, do danas nije usvojen, dok građani Barajeva strahuju od potencijalne katastrofe ako se opasni otpad bude prerađivao u njihovom mestu bez adekvatne zakonske regulative koja bi kontrolisala opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance.
Predstavnica pokreta Biljana Djordjević izjavila je da je još 2015. godine formirana radna grupa koja je trebalo da uskladi srpsko zakonodavstvo sa Seveso III direktivom od 4. jula 2012. godine. Kako je rekla novinarima, u Srbiji je zakonska regulativa uskladjena sa Seveso II direktivom iz 1996. godine.
“Tražimo da se naša regulativa uskladi sa regulativom iz 2012. godine, to je već 10 godina kašnjenja u odnosu na ono što je zakonska regulativa u Evropi. Od 2015. godine nemamo usaglašen tekst zakona, koji je ušao u skupštinsku proceduru”, rekla je Djordjević u Medija centru u Beogradu.
Ona je ocenila da je Seveso III najunapredjenija verzija tih direktiva, koja se bavi bezbednošću gradjana i zaštiti životne sredine za slučajeve velikih hemijskih udesa.
Djordjević je navela da osam godina država nije pripremila regulativu koja je od značaja za gradjane i ocenila da je to posledica odugovlačenja, ali i manjka kapaciteta i kadrova ministarstva i vlade.
Prema njenim rečima, država se postavlja kao suprotstavljena strana gradjanima koji ukazuju na rizik u kome su se našli i da “gotovo direktno” zastupa interese kompanija koje se bave preradom i skladištenjem opasnog otpada umesto da bude zastupnik javnog interesa.
Predsednica udruženja Eko Barajevo Vera Popović izjavila je da otpad mora da se zbrine, ali da to ne daje za pravo kompanijama da se time bave na bilo koji način, posebno na način koji podržava njihov profit ali ne i bezbednost gradjana i zaštitu životne sredine.
To udruženje zahteva da se zakonom reguliše da takva postrojenja ne smeju da se nalaze u naseljenim mestima.
“Industrijske zone nastale su davnih dana i sada je situacija na terenu potpuno drugačija od tog perioda kada su uspostavljene-industrijske zone se sada nalaze izmedju kuća”, rekla je ona.
Tekst: Beta.rs
Pročitaj i ovo:
Radomir Lazović osudio kontramiting ispred mesta gde Dijana Hrka štrakuje glađu
Poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović izjavio je danas u parlamentu da osuđuje kontramiting ispred mesta gde Dijana Hrka štrakuje glađu, zahtevajući utvrđivanje odgovornosti za pogibiju sina Stefana na novosadskoj železničkoj stanici 1. novembra prošle godine.
Kozma: Zar je Srbiji kao ekonomskom tigru potreban hotel Trampovog zeta za privredni razvoj?
Poslanik Zeleno-levog fronta Robert Kozma upitao je danas u Skupštini Srbije, tokom rasprave o zakonu za rušenje zgrada Generalštaba, kako to da je vladajućoj koaliciji potreban hotel Trampovog zeta na mestu tih zgrada, koji bi uticao na privredni razvoj Srbije, kada tvrde da je država ekonomski tigar.
“Režim se takmiči u boli s majkom koja je izgubila sina, mladi porazili Vučića”: Đorđević o dešavanjima ispred i u parlamentu
"Teško je objasniti ponašanje iz 'ćacilenda' prema jednoj majci koja je izgubila sina, a jasno je da je bilo potrebno napraviti jednu buku, da se prikrije komemorativni skup 1. novembra, kao i pljačka koja se dešava u parlamentu o Generalštabu" - tako kopredsednica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević opisuje situaciju koja se dešava ispred i u Skupštini Srbije.
