Dugotrajna izloženost dimu i blizini požara u Deliblatskoj peščari, koji je do sada zahvatio više od 3.500 hektara šume, dovodi do ozbiljnih respiratornih problema – od pečenja i suzenja očiju, kašlja i iritacije grla, do gušenja i stezanja u grudima.
Najugroženiji su mala deca kojima se pluća tek razvijaju, trudnice, stariji, kao i osobe koje već boluju od astme, hronične opstruktivne bolesti pluća ili kardiovaskularnih bolesti – dim im dodatno pogoršava postojeće tegobe.
Problem otežava i to što, kako upozoravaju stručnjaci, ne postoji dovoljno mernih stanica koje bi tačno pratile koncentraciju PM čestica u vazduhu, niti adekvatna komunikacija sa ugroženim stanovništvom, pa se ljudi uglavnom oslanjaju na sopstvene, subjektivne znake da procene koliko je vazduh opasan.
Uz sve to, ono što ovakva kriza – kao i sve druge u ovoj disfunkcionalnoj državi – stvara jeste konstantan osećaj neizvesnosti i nesigurnosti.
Kada požar nedeljama gori a država nema kapacitete da ga obuzda, niti pruža jasne informacije građanima, to našem nervnom sistemu šalje poruku da nemamo kontrolu, da nema pravde i da nema zajednice koja nas štiti – što izaziva kontinuiran stres koji se, uz fizičke tegobe, akumulira i vremenom prerasta u anksioznost i depresiju. To je država u kojoj danas živimo.
Zato se nameće pitanje: zašto vlasti u Srbiji, s obzirom na razmere požara i njegovo trajanje, i dalje ne traže pomoć preko Mehanizma EU za civilnu zaštitu – da li čekaju da šteta po zdravlje ljudi i prirodu bude još veća, ili jednostavno nemaju plan?
Pročitaj i ovo:
Jelena Jerinić: Isti zahtevi 25 godina kasnije
U Beogradu se danas održava "Prajd marš", u sklopu Beograd Prajda koji se održava pod sloganom "Ima mesta za sve nas". Govoreći o povratku na isti slogan 25 godina kasnije, poslanica Zeleno-levog fronta Jelena Jerinić je kazala da su zahtevi isti, te da se nije toga mnogo promenilo u pravnom smislu.
Isti obrazac na dva nivoa: šume se na papiru štite, a mehanizmi za prenamenu ostaju i pogoršavaju se
Poslednjih nedelja u Srbiji su se, na gradskom i na državnom nivou, odigrala dva postupka koja pokazuju isti obrazac. Program razvoja urbanih šuma i izmene Zakona o planiranju i izgradnji deklarativno štite šume, ali istovremeno zadržavaju ili olakšavaju mehanizme kojima se šumsko zemljište može prenameniti, uz oslabljeno učešće javnosti.
ZLF traži da se stave van snage sporne izmene zakona kojima se omogućava gradnja u Deliblatskoj peščari
Vladajuća većina je na sednici Narodne skupštine 31. avgusta na netrasparentan način usvojila izmene Zakona o planiranju i izgradnji, kojima se omogućava izgradnja projekata od javnog interesa na šumskom zemljištu oštećenom ili uništenom u požaru.
