Сваки пут кад виде возило Градског зеленила Београђани су у страху да су дошли да посеку дрвеће. У тренутку кад се Београд високо котира међу најзагађенијим градовима Европе, чини се да су се активности Градског зеленила свеле на уништење свог градског зеленила.

У оквиру најављеног асфалтирања потеза од Душанове до Рузвелтове улице наши градски оци су организовали акцију орезивања двоструког дрвореда који краси ове улице у дужини од преко три километра. Градско зеленило је у ту сврху одлучило да користи најрадикалнији метод, који је због својих деструктивних последица по здравље дрвета забрањен у свим развијеним земљама света.

Пракса која подразумева одсецање целокупне крошње дрвета остављајући само голо дебло назива се „topping“ метод орезивања. Све међународне еколошке и арбористичке организације као и институције које прописују стандарде у области урбаног шумарства стриктно су против примене ове методе.

Међународно друштво за арборикултуру (International Society of Arboriculture) у више објављених студија указује на девастирајуће последице овакве праксе, а покренуло и кампању „Зашто topping штети дрвећу?“, чије се брошуре могу наћи на њиховом веб-сајту. Америчко шумарско удружење (Tree Care Industry Association) придржава се националног индустријског стандарда А300 који строго забрањује topping методу орезивања.

Европски арборикултурни савет (European Arboricultural Council), са чијим би прописима и стандардима одржавања урбаних дрвореда наше Градско зеленило морало усагласити у процесу придруживања Европској Унији, такође забрањује topping методу и спроводи обуке о штетности ове праксе, као и алтернативним приступима на формирању и одржавању крошње.

У свим урбаним центрима САД градске управе су донеле уредбе којима се строго забрањује topping метода орезивања, а у неким државама за то се чак наплаћује и казна од 1.800 долара по стаблу. Поред бриге за лепоту и здравље паркова и дрвореда, градске владе се на овај начин штите од плаћања великих надокнада за штету насталу падом грања и стабала и високих трошкова замене стабала.

Наиме, применом ове застареле и превазиђене праксе орезивања, Градско зеленило не само што девастира градске дрвореде, већ повећава опасност по грађане и њихову имовину од пада грања и читавих стабала. Уништавање целокупне крошње дрвета нарушава осетљив однос између лишћа и корења, што доводи до постепеног одумирања корена, те дрво постаје склону паду. Убрзани раст више изданака испод сваког реза формира танке гране које имају вишеструко слабији спој са стаблом од оних које дрво природно формира. Зато су ове гране далеко подложније ломљењу и паду при ветру или снежним падавинама. То Београђани имају прилику да искусе сваки пут кад дуне кошава или падне јачи снег.

Бујне крошње дрвореда у улицама Душанова, Џорџа Вашингтона, 27. марта и Краљице Марије штитиле су шетаче од сунца и скривале су својом лепотом оронуле фасаде. Сада су обезглављена бледа стабла изложила погледима Београђана и туриста сво ругло овог дела града, запуштене и чађаве фасаде исписане графитима, што оставља поражавајући утисак који никакво замазивање улица асфалтом не може да поправи.

И док се бесомучна сеча београдског зеленила не само наставља већ свакодневно интензивира, стручњаци из области арборикултуре и екологије оглашавају се само у анонимним коментарима на друштвеним мрежама.

Београђани ћуте или кажу „па то ваљда тако треба“ или „па порашће“ и немоћно слегну раменима. И настављају да се гуше у смогу и ћутке гледају како се паркови претварају у бетонске зграде, а дрвореди у паркинг места.

Аутор: Татјана Отковић

Извор: Данас, 15. март 2019. године
Фотографија: Катарина Илисковић / Noizz.rs

колумна Наш град излази сваког петка у дневном листу Данас, а пишу је чланови и пријатељи иницијативе Не давимо Београд