U avgustu su radnici Gradskog zelenila orezali dva platana u ulici Vlašička 5 na Karaburmi. Krošnja je bila udaljena više metara od zgrada sa obe strane ulice, nije se nadnosila nad parking, drvo je raslo nad praznim objektom nekadašnje trafo stanice. Po orezivanju su nalepili obaveštenje da se automobili uklone da bi sutradan odsekli „suvo stablo“.
Na pitanje naše sugrađanke zašto je zdravo drvo posečeno, radnici Gradskog zelenila pokazali su joj rešenje iz 2007. godine koje se ne odnosi na to zdravo drvo, već na neko drugo, koje i jeste posečeno pre 15 godina. Na zvaničan dopis upućen Gradskom zelenilu nije dobila odgovor.
Zašto Gradsko zelenilo ponovo seče zdravo drveće, bez rešenja i opravdanja, kao i zašto ne odgovara na pozive i dopise građana pitanja su koja se tiču funkcionisanja kako gradskih službi, tako i kvaliteta naših života. Naši odbornici postaviće ova pitanja Skupštini grada.
Nije novost da ovu vlast zanima samo uništavanje prirode, zelenih površina i drveća, a ne dobrobit građana koji žele zelen i čist grad. U poslednjih 15 godina u centralnom delu nove Karaburme, Gradsko zelenilo je poseklo mnoga stabla, a prvi put u tom periodu su prošle godine posadili dva nova stabla na uglu ulica Stevana Hristića i Drenovačke, kojima nisu obezbedili creva za zalivanje, niti su ih negovali i koja su se ovo leto osušila.
Ne davimo Beograd podržava svaku građansku inicijativu koja donosi dobrobit svim građanima i građankama Beograda. Stoga ćemo postaviti ovo pitanje u Skupštini grada pozivajući na odgovornost zadužene službe.
Pročitaj i ovo:
Jelena Jerinić: U ovoj fazi izbornog procesa bilo tri puta više prigovora na odluke RIK-a u odnosu na prethodne izbore
"To je u skladu sa opštom mobilizacijom ljudi na različitim predizbornim aktivnostima", rekla je Jerinić.
Đurović Rajak: Zahtevamo podatke o vanrednim isplatama socijalnih davanja u Somboru
Odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini grada Sombora Jovana Đurović Rajak uputila je Centru za socijalni rad Sombor zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtev se odnosi na jednokratnu i vanrednu novčanu pomoć koju Centar odobrava i isplaćuje od oktobra 2023. do danas.
Ognjen Rašuo: Komisija bi mogla da zaključi da je najmanje dva odsto birača neregularno upisano u birački spisak
„To su ljudi koji ih nema, na primer, u evidenciji prebivališta, nema ih u evidencijama u Matičnoj knjizi rođenih, nema ih u Matičnoj knjizi državljana”, objašnjava on.
