U prethodnih nedelju dana dve žene ubili su njihovi partneri i to na teritoriji opštine Zemun i grada Subotice. Ove godine ubijeno je najmanje 23 žena, a tokom 2021. godine je zabeleženo najmanje 20 slučaja femicida.
Pozivamo nadležne državne organe da detaljno utvrde da li je došlo do propusta u postupanju zaposlenih u tužilaštvu, Osnovnom javnom tužilaštvu, policijskim upravama i centrima za socijalni rad, kako bi se sprečilo da se ti propusti ponove. Takođe, apelujemo na medije da se pri izveštavanju o femicidu i nasilju prema ženama pridržavaju etičkih normi i uputstava grupe Novinarke protiv nasilja.
Sprečavanje femicida zahteva snažnu institucionalnu i društvenu reakciju, a imajući u vidu da u Srbiji ne postoji zvaničan registar femicida, već podatke dobijamo od organizacija civilnog društva koja prate medijska izveštavanja o ubijenim ženama, stvarni broj ubijenih žena u kontekstu porodičnog nasilja može biti značajno veći. Pozivamo institucije da pokažu i konkretnu volju u suzbijanju femicida i registruju svaki femicid, kao i da svi institucionalni akteri ujednače svoje postupanje tako da sve žrtve ostvare svoje pravo na zaštitu.
Nasilje je prisutno u javnom govoru i prostoru, od ulice do Skupštine, te se preliva i na porodično nasilje koje je sistemski problem celog društva. Pokret Ne davimo Beograd ima politiku nulte tolerancije na nasilje na svim nivoima i bori se za bezbedno društvo na svim nivoima.
Pročitaj i ovo:
Jelena Jerinić: U ovoj fazi izbornog procesa bilo tri puta više prigovora na odluke RIK-a u odnosu na prethodne izbore
"To je u skladu sa opštom mobilizacijom ljudi na različitim predizbornim aktivnostima", rekla je Jerinić.
Đurović Rajak: Zahtevamo podatke o vanrednim isplatama socijalnih davanja u Somboru
Odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini grada Sombora Jovana Đurović Rajak uputila je Centru za socijalni rad Sombor zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtev se odnosi na jednokratnu i vanrednu novčanu pomoć koju Centar odobrava i isplaćuje od oktobra 2023. do danas.
Ognjen Rašuo: Komisija bi mogla da zaključi da je najmanje dva odsto birača neregularno upisano u birački spisak
„To su ljudi koji ih nema, na primer, u evidenciji prebivališta, nema ih u evidencijama u Matičnoj knjizi rođenih, nema ih u Matičnoj knjizi državljana”, objašnjava on.
