Đorđević za RTS: Zeleno-levi front izlazi na izbore i uradićemo sve da smenimo kriminalnu vlast!

Sedamnaesti decembar se sve više pominje kao datum kada bi mogli da se održe vanredni parlamentarni, beogradski i pokrajinski izbori, a trebalo bi da se glasa i u nekim gradovima i opštinama. Mi smo stalno imali izbore kada nije bilo kriza, sada se nadam da ćemo razrešiti neku krizu izborima, kaže Biljana Đorđević iz Zeleno-levog fronta.

Zeleno-levi front je bio među strankama koje su potpisnice zahteva za raspisivanje izbora. Biljana Đorđević kaže da su tražili parlamentarne i beogradske izbore.

”U ovom trenutku imamo samo ostavku gradonačelnika Beograda Šapića, dakle to je ono od stvari koje smo tražili. Parlamentarni su najavljeni, po svemu sudeći dogodiće se, vidimo sve naznake toga, iako u početku odgovori zvaničnika su pomalo bili tajnoviti, kao da živimo u nekom fluidnom trenutku gde nemamo nikakvu predvidljivost. Ono što se zapravo prvo dogodilo, a to su ostavke različitih predsednika opština u različitim gradovima i opštinama Srbije, to nije nešto što smo tražili”, navodi Đorđevićeva.

Ističe da su tražili razdvajanje parlamentarnih i lokalnih izbora.

“To zapravo ukazuje da za tim institucionalne potrebe i nije bilo, da ako postoji kriza u zemlji, ako postoji kriza u Beogradu, koja je potpuno očigledna od samog početka formiranja beogradske vlasti i vi ste imali zahtev opozicije za smenu Šapića i najave da će doći još jedan zahtev. Dakle, nije jasno zašto se to radi u mnogim drugim opštinama i na neki način mi čak ne znamo ni tačno u kojim sve opštinama su predsednici opština podneli ostavke, deluje da je to neka vrsta tajnovitosti. To je dosta loše za stanje demokratije, ta vrsta nepredvidljivosti. Međutim, na to smo zapravo i navikli u proteklih deset godina”, poručuje Đorđevićeva.

Mi smo stalno imali izbore kada nije bilo kriza, sada se nadam da ćemo razrešiti neku krizu izborima, dodaje Đorđevićeva.

Na pitanje da li se Zeleni-levi front priprema za izbore u ostalim opštinama i gradovima, osim u Beogradu, Đorđevićeva kaže da nisu fokusirani samo na Beograd.

“Naravno Beograd je nešto gde smatramo da će se voditi najveća borba zbog situacije u gradu, da ste i prošli put na izborima imali suštinski broj glasova za opoziciju veći nego broj glasova za stranke na vlasti. Naravno, kada su se pretvorili u mandate, imali smo onu situaciju koju smo imali. Ali da, pripremamo se, zato što je naša poruka da promena dolazi odozdo, da mora što više ljudi osvajati moć u lokalnim samoupravama i pripremati se za razvlašćivanje ove vlasti”, naglašava Đorđevićeva.

O smanjenju cenzusa

Đorđevićeva ističe da opozicija nije tražila smanjenje cenzusa.

”Zapravo niko iz opozicije to nije tražio. Dakle, tada su se tražili pošteni uslovi za slobodne i fer izbore sa demokratskim standardima. Naravno, to se traži sve vreme. Niko nije tada tražio smanjenje cenzusa. To je vlast uradila upravo da bi zamaskirala činjenicu da će zapravo imati smanjenje političkog pluralizma u parlamentu, što se i dogodilo nakon izbora 2020. godine”, navodi Đorđevićeva.

Pripreme za izbore

Kada je reč o organizaciji Zeleno-levog bloka, Đorđevićeva kaže da zakoni u našoj zemlji ne podstiču participaciju građana kao građanskih lista.

”Dakle, jako je teško izlaziti na izbore u tom kapacitetu i prosto ovde se favorizuju partije. Mi smo primorani od strane sistema da postanemo partija, ali želimo da budemo drugačija partija. I zbog toga ne smatramo da je u redu da, recimo, u godinu dana nemamo rukovodstvo, nego mi smo registrovani u avgustu. Po našem statutu u roku tri meseca mora da se dogodi izborni kongres i mi ćemo ga održati 5. novembra. Naravno, mi se i pripremamo za izbore”, navela je Đorđevićeva.

O “Dogovoru za pobedu”

Govoreći o partnerima Zeleno-levog bloka, kaže da su predstavnici opozicije potpisali su sporazum o saradnji koji su nazvali “Dogovor za pobedu”.

“U tom ‘Dogovoru za pobedu’ jedna najvažnija stavka jeste da treba naći prosto model, formulu, izlaska na izbore tako da lista ili liste eventualno među potpisnicima, a zapravo i šire od toga svima onima koji prihvataju ‘Dogovor za pobedu’, daje najbolje rezultate. Dakle, da se nađe sinergetski efekat. Mi sada radimo na tome da pronađemo model koji će dati najbolju i izlaznost građana i motivisanost da se uključe u ovaj proces”, dodaje Đorđevićeva.

Na pitanje da li je li odnos prema Evropskoj uniji jedna od ključnih stavki, kaže Đorđevićeva da u tom “Dogovoru za pobedu” nije.

“Prosto ono što je, na neki način, mogla bih da kažem preambula tog dogovora, govori o stvarima koje su važne građanima Srbije i sve su te stvari jednako i važne za nas kao zemlju koja želi da se demokratizuje i evropeizuje kao kandidata za članstvo Evropske unije u smislu, recimo, vladavine prava, poštovanja građanskih prava svih u zemlji”, objasnila je Đorđevićeva.

Đorđević: Pismo nije poziv na sankcije, već suprotno

Govoreći o pismu koji je opozicija uputila Žozepu Borelju, Đorđevićeva kaže da su to pismo poslali zbog bojazni da bi Srbija mogla da se nađe na udaru sankcija, kao i su želeli da pošalju poruku Evropskoj uniji da nekako ne sme da kažnjava građane Srbije.

“Ja bih podsetila da mi već imamo situaciju da su neki zvaničnici, uključujući i bivšeg predsednika Partije socijalista pod američkim sankcijama. Mi već imamo situaciju, uključujući naravno Milana Radojčića i braću Veselinovića, da su neki zvaničnici ove zemlje pod sankcijama SAD. I kada je došla ta najava iz strane Evropske unije, a imajući u vidu da je EU uvela neke sankcije Kurtijevoj vladi u Prištini zbog toga što nije radila na deeskalaciji krize koja se dogodila na severu nakon onog zaista sramotnog izbora gradonačelnika na severu i nasilnog ulaza u institucije. Dakle, bilo je bojaznosti da bi to moglo da se dogodi i Srbiji”, kaže Đorđevićeva.

“Mi smo, zapravo, želeli da pošaljemo poruku s jedne strane da ne stojimo ni na koji način i ne podržavamo nasilne načine rešavanja krize, pod jedan. Pod dva, da pošaljemo poruku Evropskoj uniji da ona nekako ne sme da kažnjava građane Srbije. Ukoliko bira neke mere koje bi sankcionisale političku vlast, dakle one najdirektnije odgovorne, da to ne sme da se prelije na građane Srbije, zato što mi smatramo da je naša budućnost Evropskoj uniji i da u nama EU ima saveznike. Ukoliko bi to bilo percipirano od građana Srbije i pogodilo ih, dakle to bi bilo pogubno i za, naravno, standard građana, ali i za njihovo poverenje u proces evropskih integracija”, smatra Đorđevićeva.

Ističe da to nije poziv na sankcije, već suprotno.

“To je odgovor na eventualne namere koje bi možda mogle da dovedu da do tih sankcija dođe, u kom smeru one eventualno i mogu da idu. Naravno, mi nećemo bežati od toga da kažemo da mislimo da je Aleksandar Vučić i njegova kosovska politika u potpunosti odgovorna za niz stvari koje su se dogodile. Ne govorim samo o Banjskoj, nego i prosto čitavoj situaciji u kojoj su Srbi na Kosovu sada možda u najgoroj poziciji proteklih 24 godine”, dodaje Đorđevićeva.

Đorđevićeva odgovara da nisu u istu ravan stavili vlasti u Prištini i Beogradu, kao i da to može da se vidi iz pisma.

“Dakle, ukoliko bi zaista Kurti potpisao naše pismo u kojem mi eksplicitno kritikujemo sve ono što njegova vlast radi, da ne nabrajam, od tog nasilnog i nelegitimnog ponašanja institucija, do hapšenja Srba, do rušenja baza, do nereagovanja na paljenja kuća povratnicima i tako dalje. Dakle, ako bi on to zaista potpisao, to bi govorilo o njegovom demokratskom kapacitetu u koje i sada itekako sumnjamo. Tako da mislim da taj spin, da mi govorimo isto što i Kurti, je zaista besprizoran i ne bih ga dalje komentarisala”, ističe Đorđevićeva.

Đorđevićeva poručuje da je to nefer ocena i poziva Srbe da pročitaju to pismo.

“Da vide da smo mi suštinski stali u njihovu zaštitu, da oni ne budu žrtve eventualnih reakcija spram rukovodstva Srbije koja je zapravo dovela u ovu situaciju”, zaključila je Đorđeviđeva.

Pogledajte gostovanje: