Kopredsednica ZLF i docentkinja na FPN Biljana Đorđević izjavila je u emisiji N1 direktno da se „svakim danom u kome nema koordinacije sa studentskim pokretom kupuje vreme režimu“.

Govoreći o privođenjima, izdvojila je nekoliko faza.

„Prvi veliki protest je bio u Novom Sadu 5. novembra, nasumično su pohapsili razne ljude, studente, građane, neke političare. Onda smo imali fazu u kojoj nije bilo nešto mnogo takve represije. Onda 13. mart i prikazivanje filma je stigmatizovalo političke aktiviste. To je ključan trenutak za mene i bolan i dalje, zbog načina na koji je pobunjeno društvo reagovalo, nepravedno prema ljudima koji su i dalje u pritvoru i van zemlje. Slično se ponovilo i nekoliko dana pred 28. jun, ali nakon toga, fokus je mnogo više krenuo na studente, u početku je delovalo da smo trčali kao muve bez glave, nekoga privedu pa puste. Sad to već nije tako, sad imamo situaciju da ni ne znamo gde su svi ti ljudi“, kaže ona.

Istakla je da je to „još jedan dodatni argument zašto je potrebna koordinacija antirežimskog fronta“.

„Kako bi se sve informacije slivale na jedno mesto. Mnogi ljudi su nudili, advokati pravnu pomoć, imate ljude koji znaju za neke opcije kome da se obrate, a imate sigurno i neke koji ne znaju nijednu. Javnost možda ne može da vas izvuče iz pritvora, ali i dalje može da skrene pažnju na vaš slučaj“, kaže Đorđević.

Ona kaže da joj deluje da režim pokušava da se pravi „da je situacija za njih razrešena“.

„Ono Vučićevo pobedio sam i vraćanje na agendu koja je postojala pre 1. novembra. Tada je bila rasprava o izmenama krivičnog zakonika, gde je bilo mnogo problematičnih stvari. Jedan deo je već planiran ranije, a drugi deo je ovo iskustvo koje su doživeli, hoće da idu dalje. Dalje je… Nije mi ugodno da pričam o tome da postoje gora mesta od Srbije trenutno, može biti još gore. Činjenica da smo pobunjeni više od 10 meseci njima pokazuje da smo jako žilavi, mnogo više ljudi je ohrabreno, spremno je da istrpi te stvari, da bude u pritvoru. Režimu nije ostala druga opcija osim ove, ali se nadam da neće ići previše dalje od ovoga, niko to ne može želeti, zato pozivamo na mirnu tranziciju vlasti“, kaže ona.

Prema njenim rečima, „postoje akteri koji pozivaju na koordinaciju i najvažniji akter, sav fokus je na njemu, jer vodi ovu društvenu promenu, studentski pokret koji se oglušuje o te pozive“.

„Činjenica je da su se ograđivali od politike, ali su izabrali da se bave politikom. Ja sam rekla nešto što je činjenica, da postoji ta koordinacija, za to bi se znalo. Insistira se, neki ljudi traže od studenata da objave svoju listu, ja to ne bih tražila, ali je problem sa kim vi razgovarate i s kim se koordinišete. U njihovoj strukturi nema predstavnika, nema jedne adrese kojoj pišete“, kaže ona.

Podsetila je da bi „oko njih trebalo da grade strukturu te zamišljene ideje pobede“.

„Ako imaju neke zahteve od drugih aktera u antirežimskom frontu, mislim da bi o tome trebalo da se razgovara i dogovara i da se vide najbolji načini da se to postigne“, kaže ona.

Ističe da se pozivi na koordinaciju „često zlonamerno tumače kao pozivi da se uguraju na studentsku listu“.

„Da je tako, ne bi bilo odredbe pakt o nenapadanju. Sa svakim danom u kome koordinacije nema mi kupujemo vreme ovom režimu. Naša odluka dosta zavisi od toga šta kažu studenti, jer ona određuje koje su strategije moguće i koje su opcije na stolu, a i od trenutka kada će biti izbori“, kaže ona.

Pročitaj i ovo: