Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa narodnom poslanicom Zeleno-levog fronta Biljanom Đorđević, politikološkinjom i docentkinjom Fakulteta političkih nauka.

Kada čujemo da se u javnosti kaže da neku temu ne treba politizovati to u prevodu znači da na toj temi ne treba skupljati jeftine političke poene. Ipak, u daljem prevodu, a i u praksi to se na kraju svede na poruku da o toj temi ne treba ozbiljno razgovarati, da neki problem ne treba uvezivati sa institucijama i da odgovornost ne treba tražiti u sistemu koji može biti bolji. Baš zbog toga, jedna od teme današnje epizode je politizacija, šta ona jeste, šta bi trebalo da bude, ali i koja su to polja koja bismo morali što pre da politizujemo, ako želimo da budemo ozbiljno društvo.

„Ljudi prečesto misle da je nešto što im se dešava njihov lični problem, možda nemaju stan, možda ih maltretiraju na poslu, mi žene takođe to preživljavamo. Tek kad se progovori o problemu, dođemo do toga da ono što smo mislili da su naši lični problemi su u stvari sistemski problemi društva i da moraju da se politizuju kao teme, kako bismo ih rešili kroz institucije“, objasnila je Biljana u epizodi o kojoj je govorila i o mehanizmima na koje poslanici vlasti opstruiraju rad opozicionih kolega, ali i talasima desnih ideja, koje dolaze kako sa Zapada, tako i sa Istoka.

O odnosu Srpske pravoslavne crkve prema društvenim pitanjima:

Ovom prilikom je podvukla da rečnik SPC, u kontekstu rodnih politika i ženskih biva sve agresivniji, te da počinje da liči na pristup koji tim temama ima Katolička crkva, ali i da smo u zabludi ako mislimo da su nam prava za koja smo se izborili zagarantovana zauvek i da ne možemo da postanemo, po tom pitanju, poput Poljske u budućnosti, ako se ovim tendencijama ne budemo ozbiljno bavili. „Imamo vrlo prominentnu ulogu SPC, gde je taj rečnik dosta počeo da liči na jezik Katoličke crkve, kakav nije ranije bio i to posebno sa novim patrijarhom“, rekla je Đorđević.

„Postoje stalni napadi, na pravo na abortus, na razna druga prava, oni su sitni, nisu snažni, ali to ne znači da se ta borba vodi u ciklusu od četiri godine kao za izbore. Ovo je borba za narednih dvadeset i trideset godina“, istakla je i rekla da nas „kuvaju polako, kao žabu“.

„Pred Evroprajd, a i sada u obračunima koji su se desili sa poverenicom za rodnu ravnopravnost (od strane SPC), imali smo jasno targetiranje rodne i LGBTQI+ ideologije, koja je neprijatelj tradicionalne porodice, a porodicu moramo sačuvati. Tu vidimo vezu između svetskog trenda desnice, koji možemo da prepoznamo u Poljskoj, Mađarskoj, Americi među fundamentalistima, u Rusiji… S jedne strane i nečeg blažeg od vladajuće većine, gde će neki kraci ići u tom pravcu, a neki neće, gde se hvata sve pomalo i drže se neke pozicije, ali se povremeno promene udžbenici iz biologije da se isključe lekcije o rodnom identitetu. Imate uticajne intelektualce, koji svako malo pričaju o tome i na neki način nas kuvaju kao žabu. Mislim da mnogi misle da mi ne možemo biti Poljska, zato što nemamo Katoličku crkvu i možda nismo toliko religiozni kao Poljaci, ali je to vrlo opasno uljuljkavanje u povorenju da će sva prava koja smo izvojevali ostati. Tu posebno mislim na ženska prava. Postoje stalni napadi na pravo na abortus i na razna druga prava. Oni su sitni, nisu dovoljno snažni, ali ova borba se ne vodi u ciklusu od četiri godine kao za izbore. Ovo je borba za narednih dvadeset i trideset godina“, ocenila je Biljana u novoj epizodi podcasta Snaga uma.

O rastu desnice na Istoku i na Zapadu i gde je tu Srbija:

„Na mapi smo sve više. Kod nas je desnica do sada mnogo više bila vezana za nacionalna pitanja, pogotovo za pitanje Kosova, koja je maltene postavljala da vi ne možete da pričate o Kosovu na drugačiji način, jako je teško govoriti o običnom životu ljudi. Sve više imamo hvatanje u svetski trend, koji su jedan izraz takozvane antirodne mobilizacije, koja potiče od Katoličke crkve, već je tu transnacionalna, ali ima izvore i u Rusiji, širom sveta se dešava. Kod nas su Dveri najbolji predstavnik toga, koji su od početka bili protivnici Zakona o rodnoj ravnopravnosti“, istakla je Biljana.

O način komunikacije u Skupštini, koji često deluje moberski, i načinima na koji to utiče na percepciju ljudi:

„Mislim da naši politički protivnici, tu vrstu mobinga doživljavaju u sopstvenim partijama, u toj najvećoj partiji, da je taj model ponašanja njima poznat, na njega su navikli. Maltene preispitivanje da li to tako treba, je nečuveno. Kad se požalite na tu organizaciju, na neka prava koja pišu u tom Poslovniku, vi izgledate razmaženo, kao da nećete da se borite za građane, jer niste tu do tri ujutru. Ta borba ne mora da izgleda tako, i ne treba, jer ona šalje pogrešnu poruku, da naši radnici i radnice ne treba da se bune zbog nekih prekršenih njihovih radnih prava, nego da uživaju u izgradnji zemlje i razvoju, jer mi treba da sustignemo kao neki razvijen svet, uz poruku da ne radimo dovoljno. Statistike sada pokazuju da radimo mnogo više od drugih ljudi u Evropi. Stalno imamo neke pokušaje preuzimanja narativa, od ljudskih prava, do radničkih prava“, rekla je Biljana.

Pogledajte ceo razgovor sa Biljanom Đorđević:

Pročitaj i ovo:

Tribina: Za mesne zajednice na Novom Beogradu!

Pokušali smo i kao stranka i kao građani da dobijemo salu neke od mesnih zajednica, ali nam jasno stranački profilisana opštinska vlast to nije obezbedila. Zato smo, kao neku vrstu protesta, tribinu održali ispred samog ulaza u MZ.