Đorđević: Moramo mobilisati ljude da izađu na izbore pre ručka

Građani i građanke Srbije znaju da se na ovim izborima pre svega glasa o tome možemo li imati Srbiju bez nasilja za šta je nužna smena SNS-SPS režima koji je Srbiju pretvorio u zemlju nasilja – kaže u razgovoru za Danas Biljana Đorđević, kopredsednica Zeleno-levog fronta i kandidatkinja za narodnu poslanicu na listi Srbija protiv nasilja.

Odgovarajući na pitanje o tome da se značajan deo koalicije Srbija protiv nasilja protivi francusko-nemačkom planu za rešenje kosovoskog pitanja, o čemu su prilikom nedavne posete Kosovu eksplicitno govorili Miroslav Aleksić, Aleksandar Jovanović Ćuta i Srđan Milivojević, dok ZLF I SSP smatraju da je prihvatanje tog plana ili dobar korak u smeru rešavanja tog pitanja ili da je prihvatanje neminovnost, sagovornica Danasa kaže da je francusko-nemački sporazum već prihvaćen.

– Predsednik Srbije već je prihvatio taj i nije o tome razgovarao niti sa nama poslanicima u Skupštini, niti je Vladimir Orlić zakazao sednicu o Kosovu koju su tražile partije okupljene u koaliciju Srbija protiv nasilja nakon događaja u Banjskoj.

Moramo da dođemo do Srbije bez nasilja, da bismo osigurali opstanak srpske zajednice na Kosovu. Bez promene režima, današnja Srbija niti ume niti može da pomogne kosovskim Srbima jer je njihov položaj sve teži.

Postoje razlike između partija članica koalicije Srbija protiv nasilja u vezi sa pogledom na francusko-nemački plan i to je jasno, ali te razlike nisu prepreka da konačno dovedemo dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine u Narodnu skupštinu što do sada zapravo nije bio slučaj.

Zeleno-levi front smatra da se odbijanjem sporazuma ne vraćamo na stanje koje je nekad postojalo sa svim institucijama srpske države već ljude ostavljamo bez zaštite, da čekaju neka vremena koja verovatno nikada neće doći.

No, nije rešenje ni prisilno uterivanje Srba u kosovske institucije uz pomoć kriminalaca poput Milana Radojičića i Zvonka Veselinovića koji su faktički sprovodili Briselski sporazum od njegovog potpisivanja. Opozicione partije a i građani Srbije su isključeni iz procesa pregovora i moraju se uključiti u ovaj proces normalizacije odnosa i otvorene razgovore treba konačno da vodimo u Skupštini – kaže Đorđević.

*Slučaj Đorđa Miketića ozbiljan je udarac na koaliciju Srbiju protiv nasilja. Šta vi mislite o tome i da li Vaša istraživanja beleže pad podrške?

– Ovaj slučaj je dokaz da je režim spreman na sve kada oseća da gubi podršku i da gubi izbore, pa poteže za najbrutalnijim metodama koje se više i ne trudi da sakrije. Kada predsednik Srbije lično najavi da će izaći privatni snimak narodnog poslanika, to je poruka da imamo privatizovanu policiju i službe bezbednosti koje rade samo na očuvanju režima, a ne da zaštite bezbednost građana.

Podsetiću, nakon sedam meseci niko nije odgovarao za iznošenje spiska sa imenima dece iz Ribnikara iako smo svi videli ko je taj spisak izneo, a nemamo ni razrešenje ko šalje lažne dojave o bombama u beogradskim školama.

Takođe, privatni mediji sa nacionalnom frekvencijom koji redovno profitiraju na nasilju preneli su taj snimak. Ima li boljeg dokaza zašto moramo da ispunimo zahteve protesta Srbija protiv nasilja? Pored ovih zahteva, kada pobedimo, moramo uvesti posebno krivično delo osvetničke pornografije i dodatno propisati kazne kada se to delo vrši uz zloupotrebu ovlašćenja BIA.

Nadam se da se režim preigrao i da će im se ovo obiti o glavu, a uverena sam da građani žele Srbiju bez nasilja u kojoj ova vrsta ataka na privatnost nije prihvatljiva. Postoji odgovornost Miketića i on će morati da položi račune, što već i radi, ali šta god da je radio nije ni blizu onoga što svakodnevno rade svi funkcioneri režima, čija dela štete celom društvu mnogo više od bilo čega što je Miketić uopšte bio u prilici da uradi.

*Falsifikovanje potpisa na izbornim listama, kol centri naprednjaka u kojima se mulja nelegalni novac i zloupotreba ličnih podataka, jasni pokazatelji o namerama vlasti da ucenjuje građanke i građane fotografisanjem izbornog listića prilikom glasanja… Kako planirate da izađete na kraj sa time?

– Stvar je tu relativno jednostavna: moramo osvojiti više glasova od SNS-a. Moramo mobilisati ljude da na izbore izađu – i to da izađu ujutru, pre ručka, moramo da svi budemo disciplinovani, da stojimo u redu i da sačekamo da glasamo, jer time šaljemo poruku neodlučnima da smo ovoga puta zaista uzeli stvar u svoje ruke, da imamo šansu za pobedu i da od nje ne odustajemo.

Sve ovo što prethodi su ozbiljne neregularnosti i one krive volju građana – jer sve vreme imamo režim koji vlada sa iskrivljenom voljom – ali mi se sada suprotstavljamo tome jače nego ikada, pravnim sredstvima, kontrolom izbora, beleženjem i dokazivanjem neregularnosti što je važno za ocenu legitimiteta procesa i kasnije borbe u izbornim komisijama i na sudovima, ali što će i odvratiti neke ljude da u tome učestvuju.

*Predstavnici režima optužuju vašu koaliciju da svi imate jednog gazdu i da svi radite za Dragana Đilasa. Da “igrate” kako on kaže. Kako odgovarate na takve navode?

– Jasno je da je to režimski spin koji treba da diskredituje opoziciju time što je svodi na jednog čoveka, pomalo i na način na koji je režimska kampanja isključivo kampanja Aleksandra Vučića. Kao što smo, kad smo ušli u Narodnu skupštinu, svi bili napadani kao predstavnici bivše vlasti, iako smo prvo kao Ne davimo Beograd, a sada kao Zeleno-levi front nastali za vreme SNS vlasti te nikako ne možemo biti bivši, tako smo i sad “Đilasovi poslanici” iako je dobro poznato da smo kao partija nastali i zbog nezadovoljstva postojećim oblicima opozicionog partijskog delovanja i da je deo našeg uspeha što su našu socijalnu, ekološku i participativnu agendu ostale opozicione partije počele da preuzimaju.

Dakle, niti smo mi u Zeleno-levom frontu nečiji, niti igramo kako neko kaže – mi se dogovaramo kako da pobedimo ovu vlast koja otuđuje od građana a bogami i urušava sve institucije. To što smo u koaliciji Srbija protiv nasilja koja je za naš ukus manje ideološki i programski profilisana od onoga što bismo mi želeli u idealnim uslovima govori o našoj spremnosti da preuzmemo odgovornost za promene u ovoj zemlji, kao i da razumemo da je na ovim izborima, nakon maja 2023. godine, ulog izlečenje našeg metastaziranog društva.

*Ostatak opozicije koji nije u koaliciji Srbija protiv nasilja postavlja vam sve vreme “crvene linije” kada je reč o postizbornoj saradnji. Koje su vaše “crvene linije” u odnosu na njih?

– Podsetila da smo u Dogovoru za pobedu koji smo potpisali pre nego što smo formirali koaliciju Srbija protiv nasilja istakli da je neophodno usaglašavanje programskih osnova za postizborne koalicije na osnovama konsenzusa o ključnim pitanjima. Mi smo tu naglasili da je promena vlasti najvažniji cilj stvaranja koalicija, ali da ne sme biti jedini cilj – nova vlast ne sme još jednom izneveriti volju građana da Srbija postane pravedna i pristojna država.

Prvi korak nove vlasti mora biti ispunjenje svih zahteva protesta „Srbija protiv nasilja”. To su za mene crvene linije – ukoliko možemo da se dogovorimo oko ispunjenja zahteva protesta, i da usaglasimo minimalne standarde za kadrovska rešenja, borbu protiv korupcije i osnovne politike, onda zaista idemo ka Srbiji bez nasilja. Ubeđena sam da bi ostatak opozicije doveo u pitanje svoj opozicioni status ukoliko na to ne bi pristao i da njihovi birači to ne bi podržali.

*Kakav je scenario za 18. decembar u slučaju da osvojite dovoljan broj glasova i da sa ostatkom opozicije uspostavite saradnju, odnosno srušite režim Vučića? Hoće li 18. decembar biti stari ili neki novi, pravi 6. oktobar?

– Iako razumem potrebu za analogijama, mislim da će 18. decembar biti 18. decembar – on će nositi neke stare izazove, ali i mnoge nove. Nisam sigurna da smo svi isto očekivali od 6. oktobra, pa tako ne očekujemo ni svi isto od 18. decembra. No, vlast koju ćemo formirati u slučaju pobede mora biti odgovorna, i pre svega mora rasformirati neformalne, nedemokratske strukture vladavine pomoću kojih je režim prisvojio državu i sve njene institucije.

I opet kažem, to je povezano sa osnovnim zahtevima protesta Srbija protiv nasilja jer su to strukture kojim su se zastrašivali i ucenjivali građani Srbije, ali i i strukture koje su toliko obolele naše društvo da su sada svi postali svesni da se ne borimo za partijske interese već za sopstvene živote i za našu budućnost.

*Govorite da vam je cilj da na izborima pobedite Vučića pa tako da možete i sa Zavetnicima i Dverima i Novim DSS… U slučaju da se ponudi, a da vam je potreban za ostvarenje cilja – rušenje Vučića – i SPS, da li je moguća saradnja?

– Saradnja sa strankama koje otvoreno podržavaju vladajuću politiku ili učestvuju u pljačkanju države, uništavanju javnih resursa i obmanjivanju javnosti nije i ne treba da bude moguća. Verujem da i u vladajućim strankama, posebno u nižim ešalonima, ima ljudi koji su kao insajderi postali svesni štetnosti politika njihovih partija te da sumnjaju u ispravnost svog političkog delovanja – ukoliko lično nisu učestvovali u pljačkanju države i širenju mržnje i spremni su da rade u interesu javnosti, sa njima treba razgovarati.