Pre par meseci jedan tviter crnohumorista obznanio je da se Hoakin Finiks pripremao za ulogu Džokera tako što je tri dana za redom išao u pet popodne kolima od Novog Beograda do centra i zatim tražio mesto za parking na Dorćolu.
Navedene radnje dovoljne su da se razume unutrašnja motivacija urbanog osvetnika, no, ako Hoakin za nastavak „Džokera“ bude obavljao iste pripreme, može se desiti da ovaj put na snimanje ponese revolver napunjen pravim mecima.
Naime, po ulicama Venizelosovoj i Žorža Klemansoa firma ATM BG (izabrana od strane gradske vlasti, kao jedini ponuđač, da izgradi novu trolejbusku mrežu, umesto još uvek opstajuće sa okretnicom na Studentskom trgu) ostavila je, nakon što su građani zaustavili pobadanje bandera, na desetine rupa prekrivenih okruglim, drvenim stranicama kalemova za kablove.
Ne treba naglašavati da su ti improvizovani poklopci „držali vodu dok majstori nisu otišli“ a da su sada svedeni na konceptualne dodatke zjapećim rupetinama u koje nekim čudom još niko nije upao telom ili automobilskim točkom.
Radovi su, mešavinom sudskih procesa koji su u toku i uličnog aktivizma, prekinuti i teško je da se predvidi šta će se dalje dešavati.
Možemo, stoga, pogledati u davnu prošlost.
Rekonstrukcija Trga republike trebalo je da se okonča potpunim ukidanjem saobraćaja od Terazija do Kalemegdana.
Ispod Studentskog parka valjalo je, usput, izgraditi podzemnu garažu.
Trolejbusi su postali smetnja i počeo je njihov izgon iz centra, praćen planiranim premeštanjem garaže GSP-a niz Dunavsku.
Krenimo redom…
Od ključnog dela pešačke zone se odustalo, nakon što je nekome do čeonog režnja stiglo da bi ukidanje saobraćaja na Trgu republike stvorilo kolaps.
Garaža je sada, navodno, planirana ispod trga.
Trolejbuski depo će, zvanično, umesto u Dunavskoj ulici biti građen kod autoputa.
Potpuno besmisleni redovi bandera i dalje stoje od Cvijićeve do Dunavske, prodirući u krošnje drveća i smanjujući broj parking mesta.
Gradska vlast započela je ceo projekat – naplaćujući ga Beograđanima četiri miliona evra – sa ubeđenjem da niko neće ustati protiv pravne i praktične neostvarivosti sprovođenja trolejbuske mreže na potezu od Gundulićevog venca do ulice Žorža Klemansoa.
Iznenađujuće, jedan broj Dorćolaca rešio je da se pobuni i od prošlog novembra prošao kroz akciono isterivanje u početku neobeleženih radnika, detektovanje ubačenih elemenata u sopstvenim redovima, medijske manipulacije gradskih službi, pokušaje kreativnog korišćenja policijskog časa da bi se na silu završili radovi, ignorisanje zahteva za izlazak građevinske inspekcije na teren, ulične proteste i legitimisanje učesnika po samoposlugama od strane policajaca u civilu…
Kroz sve to, građani su izašli osnovavši udruženje „Komšije sa Dorćola“ putem kojeg od proleća vode borbu za očuvanje duha jedne od najstarijih tački urbane istorije Beograda.
U situaciji u kojoj već mesecima sve stoji, udruženje dela pravnim putem, provocirajući sudske instance da postupaju po direktivi zakona, umesto investitorskih interesa.
Ipak, ako se vlast osmeli da uvede novi policijski čas, valja biti spreman na sve vidove borbe.
Pročitaj i ovo:
Privatizacija “Apoteka Beograd” opasna igra, a posledice u toku pandemije mogu biti teške
Ne davimo Beograd podržava i pridružuje se naporima Inicijative Zaustavimo privatizaciju Apoteke Beograd. Zahtevamo da gradska administracija odustane od najavljene privatizacije "Apoteka Beograd", posebno imajući u vidu dubinske probleme sa našim zdravstvenim sistemom koje je epidemija korona virusa dodatno ogolila.
Prekinimo ćutnju, podržimo žrtve: podrška Mileni Radulović i svim ženama u borbi protiv seksualnog nasilja
Ne davimo Beograd podržava Milenu Radulović i sve devojke koje su prijavile seksualno nasilje koje su preživele od strane svog nastavnika Miroslava Mike Aleksića. Ne davimo Beograd stoji zajedno sa svim ženama koje se bore za dostojanstven život bez nasilja.
Đorđe Pavićević za NIN: Feudalna ili pravedna Srbija, pitanje je sad
Šarm, iskrenost i nekonvencionalnost ove Inicijative, kada se pojavila, predstavljali su osveženje i najavu nove forme društvenog i političkog angažmana u Srbiji: govorili su različitim jezikom, imali drugačiji politički stil i estetiku.
