Govor Dobrice Veselinovića na protestu protiv režimskog nasilja, koji je održan u nedelju 28. novembra.  Neposredan povod za protest bilo je nasilje policije i naprednjačkih batinaša koji su napadali građane na blokadama saobraćajnica organizovanim povodom donošenja štetnih zakona o referendumu i eskproprijaciji zemljišta, odnosno posledica koji će ovi zakoni imati na sprovođenje projekta Rio Tinto i drugih dalekosežnih posledica.

Na Trgu Republike okupio se veliki broj građana kojima su se obratili Đorđe Miketić, Željko Trifunović, Aleksandar Jovanović, Brajan Brković, Danijela Nestorović i Nebojša Zelenović, a prenosimo vam ceo govor Dobrice Veselinovića na ovom okupljanju.

Dobro veče svima! Hvala vam što ste došli.

Reći ću vam šta smo juče u Šapcu videli. Ispričaću vam ono što ste možda i videli na brojnim snimcima. A to je – da smo se okupili sa našim prijateljima iz građanske akcije Ekološki ustanak, sa mnogim prijateljima iz celog regiona, iz levo-zelenih organizacija, da posetimo Nedeljice. Da razgovaramo o tome kako ceo ovaj region može biti održiviji, zeleniji, solidarniji, pravedniji.

Nakon tog skupa, pridružili smo se blokadi mosta preko Save, gde smo sa ostalim građanskim organizacijama blokirali puteve na sat vremena.

Tamo smo zatekli kordon policije koji je pravio ogradu između nas i saobraćaja, kao i nekoliko automobila saobraćajne policije koji su zaustavljali automobile koji su pokušavali da produže na most.

U tom trenutku, pojavila su se tri traktora lokalnih ljudi iz Šapca da podrže tu blokadu.

Blokada je trajala oko 45 minuta, kada sam ugledao jednog čoveka bez uniforme, dakle u civilu, kako preko Motorole nekome javljao da uskoro počinje intervencija.

Tada smo ugledali bager koji je za to vreme bio parkiran na prilaznom putu. Videli smo da je tad policija počela da odlazi, videli smo saobraćajce kako se sklanjaju, videli smo i kolonu crnih limuzina sa beoradskim registraijama kako pristiže.

Videli smo kako se bager pokreće. Krenuo je na narod, a policije nigde nije bilo. Narod je pokušao da blokira bager, ljudi su skočili na vozača koji je fizički počeo da ih odguruje, da ih povređuje.

Onda su iz tih crnih limuzina, sa zatamljenim staklima, koje su evidentno pripadale državnim organima, izašli dečaci, mladići… Maskirani, sa čekićima, sa motkama… Oni su krenuli da razgrću narod kako bi autobusi sa pripadnicima Srpske Napredne stranke stigli na miting u Beogradu.

Ali hrabri ljudi u Šapcu su pružili otpor!

Mi smo stajali na tom putu, batinaši su razbijali traktore, bager ih je odgurivao, i na kraju je ta blokada pala.

Nismo želeli da pustimo još krvi. U stvari, mi smo radili ono što policija nije radila. Štitili smo jedni druge!

Nakon toga, čuli smo da su traktoristi čiji su traktori razbijeni, privedeni. Da su ljudi koji su se branili – privedeni. Da je nekoliko ljudi u bolnici.

Otišli smo ispred policijske stanice u Šapcu, došlo je mnogo ljudi iz Šapca. Svi su bili ljuti.

Svi su, zapravo, bili – besni!

Došli smo pred policijsku stanicu da pitamo te policajce da li ih je sramota. Oni su se krili u zatvorenoj stanici policije, bili su pogasili svetla.

Danas smo ovde da pokažemo solidarnost sa onima koji su uhapšeni. Da zahtevamo njihovo momentalno oslobađanje. I da zahtevamo da oni koji su tukli ljude, da oni koji su vozili bager – da oni budu uhapšeni!

Ono što smo ja i drugi okupjeni pitali te policajce je – kome oni služe? Pitali smo ih da li je zastava koju oni nose na reverima. Pitali smo ih – da li služe njoj? Ili – Aleksandru Vučiću?

Da li se stide?

(Podiže zastavu Srbije) Ovo je ono što mi poštujemo. Ovo je razlog zašto smo mi danas ovde. Ovo je razlog zašto ćemo mi biti svako veče na ulici. Da se suprotstavimo nepravdi. Da se suprotstavimo kriminalu. Da se suprotstavimo onome što SNS radi. A kada se suprotstavimo – mi ćemo se boriti da ova zemlja bude dobra zemlja. Borićemo se da naši gradovi budu dobri gradovi. Borićemo se za solidarnost. Borićemo se za pravdu.

I mi ćemo u toj borbi uspeti.

Pročitaj i ovo: