Zeleno-levi front imenovaće Dobricu Veselinovića u Privremeni organ grada Beograda, kako bi javnost imala uvid u svaku odluku koju će odlazeća vlast Srpske napredne stranke doneti pre izbora.
Dobrica Veselinović će kao šef druge najveće odborničke grupe “Moramo za dobar grad”, koju čine Ne davimo Beograd, Ekološki ustanak, Akcija, Izbor za našu opštinu, Solidarnost i Forum Roma Srbije, izveštavati i boriti se za javni interes svim raspoloživim sredstvima.
“Apsolutno sam siguran da će ovaj privremeni organ kratko trajati i da ćemo u novu godinu ući sa novom gradskom vlašću, koja će pokazati kako ovaj grad treba da se razvija. Bićemo oči i uši javnosti, i kao što smo se za naš grad borili na ulici, tako ćemo se boriti i ovde. Prvo mesto gde ću to pokazati jeste ovo imenovanje. Za razliku od prethodnog Privremenog organa, koji je najpoznatiji po kriminalnim odlukama oko Beograda na vodi, osiguraćemo da sada zaustavimo svaku malverzaciju SNS-a i SPS-a”, rekao je Veselinović.
Tokom prethodnog saziva Privremenog organa, SNS je u isti imenovao Nebojšu Čovića i Sinišu Malog, koji je kasnije i postao gradonačelnik. Rad tadašnjeg privremenog organa je trajao više od propisanog vremena i služio je SNS-u da pripremi teren za Beograd na vodi, ukidajući studiju visokih objekata, da pripremi javno privatno partnerstvo za Vinču i otvori vrata za mnoge štetne projekte koji su u proteklom periodu devastirali Beograd.
Pročitaj i ovo:
Jelena Jerinić: U ovoj fazi izbornog procesa bilo tri puta više prigovora na odluke RIK-a u odnosu na prethodne izbore
"To je u skladu sa opštom mobilizacijom ljudi na različitim predizbornim aktivnostima", rekla je Jerinić.
Đurović Rajak: Zahtevamo podatke o vanrednim isplatama socijalnih davanja u Somboru
Odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini grada Sombora Jovana Đurović Rajak uputila je Centru za socijalni rad Sombor zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtev se odnosi na jednokratnu i vanrednu novčanu pomoć koju Centar odobrava i isplaćuje od oktobra 2023. do danas.
Ognjen Rašuo: Komisija bi mogla da zaključi da je najmanje dva odsto birača neregularno upisano u birački spisak
„To su ljudi koji ih nema, na primer, u evidenciji prebivališta, nema ih u evidencijama u Matičnoj knjizi rođenih, nema ih u Matičnoj knjizi državljana”, objašnjava on.
