Pitanje kakvu vrstu grada hoćemo ne može biti razdvojeno od pitanja kakav tip ljudi hoćemo da budemo, za kakvim vidovima društvenih odnosa tragamo, kakav odnos prema prirodi negujemo, za kakvim načinom života žudimo i kakvih estetskih vrednosti se pridržavamo.

Dejvid Harvi, Pobunjeni gradovi

Već tri godine, svakog petka, u dnevnom listu Danas, izlazi kolumna članova i prijatelja inicijative Ne davimo Beograd, pod nazivom Naš grad. Kolumnu smo pokrenuli sa željom da ona bude mesto gde ćemo moći da se bavimo gradskim temama, razvojem našeg neposrednog okruženja, konceptima pravičnog razvoja, institucionalizacijom solidarnosti, pravom na grad, feminizmom, komunalnim problemima, učešćem građana u razvoju grada, komšijskim i blokovskim pričama ili vrednostima u koje verujemo i koje želimo da prenesemo u svakodnevni život.

Od trenutka svog nastanka, inicijativa Ne davimo Beograd insistira na tome da su ova mala, obična i životna pitanja, zapravo ključne političke tačke našeg grada. Od toga kako njih rešavamo, zavisi i to u kakvim ćemo gradovima živeti, kakvu ćemo državu imati i kakvi ćemo ljudi biti.

A u tim gradovima za koje se borimo želimo da naš javni prostor, prirodna i zajednička dobra, kulturno-istorijski spomenici i nasleđe, bude ono u čemu svi uživamo, ono što čuvamo i unapređujemo. Želimo nove parkove i bicklističke staze. Uređene i slobodne obale. Čiste reke i zdravo okruženje. Želimo javni prevoz kojim od posla do kuće možemo lako da stignemo. Želimo da naše ulice i trgovi budu mesta susreta, života i međusobne razmene.

Želimo da živimo u državi u kojoj isti zakoni i pravila važe za sve naše građane i građanke, bez obzira na političku, versku, seksualnu ili etničku pripadnost. Želimo da imamo posao od koga možemo dostojanstveno da živimo, na kome su naša radna prava zaštićena i uvažena. Da svi imamo krov nad glavom i da ne strepimo za osnovne životne potrebe. Želimo da živimo u zdravoj životnoj sredini i da se prema njoj ponašamo odgovorno. Da u vrtićima ima mesta za sve mališane prema kojima se sa pažnjom i brigom odnosimo. Da sva naša deca mogu da se školuju, bez obzira na socijalni status njihovih porodica, a da tokom školovanja dobiju kvalitetno obrazovanje. Da se ne kupuju diplome ili krade tuđe znanje. Da kada smo bolesni, ima ko da nas leči na vreme. Da naše institucije rade u našem interesu, da mediji budu slobodni, a izbori pošteni.

Želimo društvo u kojem našim odnosima vlada solidarnost i briga za najugroženije. U kome smo svi jednaki, a na razlike ponosni. U kome gajimo kulturu tolerancije i dijaloga, a umetnošću i kritičkim razmišljajem, uvek i iznova, preispitujemo koliko smo daleko od svojih ideala, kako bismo bili spremni za unapređenje i razvoj.

O ovim i drugim temama je pedeset različitih autora i autorki, članova i članica i prijatelja i prijateljica inicijative Ne davimo Beograd, tri godine pisalo skoro svakog petka. Rezultat je više od sto izdanja kolumne Naš grad koje nam ostaju kao važno svedočanstvo o ovoj trogodišnjoj borbi. Veliko hvala svima na zajedničkom radu na „Dnevniku borbe za naš grad”. Nadamo da će naslovna ilustracija ove knjige, za koju zahvaljujemo umetniku Nikoli Koraću, simbolično predskazati naše nove zajedničke pobede u toj borbi.

Veliku zahvalnost dugujemo redakciji i uredništvu dnevnog lista Danas, koji su nam ukazali poverenje i otvorili vrata svog lista. Posebno zahvaljujemo prijateljima, kolegama i saborcima iz Kontrast izdavaštva na još jednom izdavačkom poduhvatu koji zajedno preduzimamo.

Čiji grad?