Diskriminacija zaposlenih kod korišćenja javnog prevoza

Gradska vlast Beograda zloupotrebljava pandemiju i vanredno stanje kako bi povećala cene karata, opravdala nastavak rada i uvela paprenu naplatu za najsiromašnije građane i radnike koji rade privremene i povremene poslove ili ih poslodavac angažuje “na crno”.

Prema izjavama zvaničnika, javnim prevozom se od 8. maja možete kretati samo ako imate presonalizovanu mesečnu Bus Plus kartu, a ako hoćete da koristite jednodnevnu, trodnevnu ili petodnevnu kartu, morate imati radni nalog poslodavca.

Ako pogledamo šta se krije iza ove mere, videćemo da gradska vlast zapravo pokušava da “utera” naplatu za javni prevoz, koristeći pandemiju. Dakle, svako ko je privremeno angažovan na nekom poslu ili silom prilika radi na crno, prinuđen je da plaća skuplje jednodnevne ili višednevne karte, umesto jednokratne karte od 89 rsd koja traje 90 minuta.

Umesto da se prevoz obezbedi svima onima kojima je potreban radi osnovne egzistencije, izgleda da će prednost dobiti oni koji imaju više novca da plate skuplje karte, što je nepravedno. Ukoliko gradska vlast takvom cenovnom politikom pokušava da smanji broj putnika i tako reši problem fizičkog distanciranja, čemu onda kondukteri koji proveravaju broj ljudi u vozilima?

Pročitajte o našem predlogu da se privremenim usklađivanjem saobraćajne infrastrukture, odnosno opredeljivanjem žutih traka za bicikle, građanima ponudi značajna alternativa u trenucima krize: LINK.

S obzirom da se softver Bus Plusa nije promenio, inicijativa Ne davimo Beograd apeluje na gradske vlasti da prekinu sa diskriminacijom zaposlenih i da obezbede svim građanima i građankama, a posebno onim najsiromašnijim, mogućnost da koriste javni prevoz i da na taj način ostvare svoje pravo da se kreću po gradu i stignu do posla i kuće. Rešavanje problema naplate javnog gradskog prevoza ne sme se prevaljivati na kičmu siromašnih i obespravljenih, a posebno ako se ima u vidu da Beograd ima cenu godišnje karte poput Praga ili Beča, sa čijim se sistemima prevoza Beograd ne može porediti ni po kvalitetu ni po tačnosti, dok je životni standard Beograđana mnogo niži.

Građani svakako moraju na neki način da stignu do posla kako da bi prehranili sebe i svoje porodice, i grad Beograd bi morao da im omogući najjeftiniju moguću alternativu, koja pritom nosi najmanji mogući rizik od zaraze, a ne da ih dodatno finasijski opterećuje. Putovanje privatnim automobilom je problematično iz više razloga, jer je skuplje, loše za životnu sredinu zbog gužvi i zagađenja, a automobil ne poseduju svi zaposleni, niti mogu da ga priušte.

Inicijativa još jednom poziva grad Beograd i da usvoji predloge biciklističkih udruženja i građanima omogući da se bezbedno kreću biciklom, jer javni provoz očigledno neće moći uskoro da proradi u punom kapacitetu.