Kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović u Novom danu govorio je o sutrašnjoj sednici Skupštine, saradnji opozicije i studenata na izborima, kao i o poseti delegacije EP, tokom koje ni predsednik države ni predsednica parlamenta – neće biti u zemlji.
Vanredna sednica Skupštine Srbije zakazana je za sredu u 10 časova, a na dnevom redu, između ostalog, zakoni koje je predložio poslanik naprednjaka Uglješa Mrdić.
Lazović kaže da je Brnabić odlučila da ne primi predsednika EP.
“Ozbiljan diplomatski skandal, trebalo bi da primi te ljude. Mislim da nemaju čime da se pohvale, zato je ova brzinska sednica, da se eto barem nešto desi”, kaže on.
Dodaje da je za Rezoluciju EP glasalo 550 poslanika iz svih delova Evrope.
“Ovi koji dolaze su predstavnici najveće demokratske institucije u Evropi, nema sumnje da je to jedan od najznačajnijih događaja koji imamo, u smislu promene stavova EU prema ovoj vlasti”, kaže i precizira da je misija EP u Srbiji od 22. do 24.
Lazović kaže da je ENP bila neka vrsta političkog štita SNS do sada.
“Bila su nam zatvorena vrata, jer su oni štitili svoju članicu, sada to više nije slučaj, u ovoj delegaciji biće i dva predstavnika ove partije, sada je ta podrška promenama u Srbiji, postoji konsenzus, jedini ko brani Vučića su desničari. Nas sve zanima da vidimo leđa ovim ljudima koji su uzurpirali vlast. Mi smo zahtevali sankcije za pojedince iz vlasti. Naša želja jeste da Srbiju do 2032. možemo da vidimo u EU kao ravnopravnu članicu, to je suština, to ne može da se desi sa ovim ljudima na vlasti, mislim da je preduslov da njih pošajemo u političku istoriju”, kaže Lazović.
Govoreći o setu zakona koji je predložio poslanik SNS Uglješa Mrdić, Lazović kaže da “kad god mu pomenemo ime, moramo da se setimo da je to čovek koji je organizovao lažni štrajk glađu naspram majke osobe preminule ispod nadstrešnice”.
“To je težnja SNS da kontroliše tužilaštva, pravosuđe, da ne dođe do ekscesa, da se nastavi kontrola nad pravosuđem, da ne bi došlo do toga da snose odgovornost za sve što rade. To dodatno ogoljava, na još jedan način pokazuje šta je suština režima, to je da pravosuđe ne radi, kad vidite kako se odnosi prema toj grani vlasti, treba da pripadne SNS. To je još jedan od, za nas, argumenata da se u Srbiji ne menja ništa na bolje, već da stvari idu na gore, kad budemo razgovarali sa delegacijom EP”, kaže on.
Lazović napominje da je pitanje “da li će moći da ukrade onoliko podrške koji je izgubio”.
“Jeste izgubio, vaga da li će moći da ukrade dovoljno da bi ostao na vlasti. Ne čine nam uslugu ni oni ljudi koji govore da je sve gotovo i da smo već pobedili, nije gotovo”, kaže on.
Lazović smatra da je dobro ako termin izbora bude ranije.
“Prvi redovni koje ne može da izbegne posle ovih lokalnih su predsednički”, kaže Aleksić.
Lazović se osvrnuo i na presudu protiv Srpskog telegrafa zbog tekstova u kojima je ovaj tabloid tvrdio da je njegov pokojni otac osuđivani silovatelj.
“Užasna situacija, za mene važna presuda, emotivna. Kad je to izašlo osetio sam se da mi je skoro drago što su mi roditelji preminuli, da to ne vide. Pravda jeste zadovoljena, ali je nenadoknadivo”, kaže on.
Pročitaj i ovo:
Radovanović (ZLF): Mrdićevi zakoni ne ukazuju ni na šta dobro, na Kolegijumu ostali u senci
Predsednica Skupštine Ana Brnabić, na zahtev 109 poslanika, zakazala je za sutra vanredno zasedanje na čijem je dnevnom redu 25 tačaka, među kojima pet predloga izmena pravosudnih zakona koje je podneo poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić.
Zeleno-levi front podneo predog zakona koji omogućava da roditelji odrede ko bi u slučaju njihove smrti mogao da bude staratelj njihove dece
Zeleno-levi front je podneo Predlog zakona o dopunama Porodičnog zakona, kako bi se bolje uredila procedura dodeljivanja starateljstva u slučajevima smrti oba roditelja. Naime, u Srbiji roditelji ne mogu unapred da odrede osobu za koju smatraju da treba da bude staratelj njihovoj deci, u slučaju njihove smrti.
Kako do promena u 2026 – Radomir Lazović za Radar: Neophodan nam je široki, koordinisani front
Srbija je za promene spremna odavno, a prethodna godina je pokazala da su građani i te kako spremni i da se za njih aktivno bore. I masovnost i broj protesta, kao i činjenica da su se oni dogodili u skoro svakom mestu širom Srbije, to jasno potvrđuju.
