Bukvić: Širenje Bulevara Zorana Đinđića je štetan projekat!

Nakon što se gradonačelnik “dosetio” da proširi Višnjičku ulicu na Karaburmi, sada mu je na pamet pala i ideja da tu lošu praksu primeni i na novobeogradskim bulevarima, tačnije na Bulevaru Zorana Đinđića. Zašto je ovo loša ideja?

Već na prvoj godini Saobraćajnog fakulteta se uči da šire ulice neće rešiti saobraćajne gužve, ako nam ostanu saobraćajna uska grla, što bi u Beogradu bili mostovi preko Save i Dunava, mostovi preko autoputa koji prolazi kroz grad i uske centralne gradske ulice.

I svaki student koji bi profesoru rekao da će saobraćajne gužve rešiti sa više traka bi verovatno pao na ispitu.

Na našu žalost, a i na štetu, gradonačelnika nema ko da obori na ispitu, dok se igra sa novcem i vremenom 2 miliona Beograđana.

Da stvar bude još gora, on pomenuti projekat širenja Bulevara Zorana Đinđića naziva “Mali metro” i kaže, citiramo “Ovu deonicu od Novog Beograda do Slanačkog puta slobodno možemo nazvati „Mali metro”, jer će se preko Novog savskog mosta, tunela i proširene Višnjičke ulice brže stizati nego budućom linijom metroa – kazao je prvi čovek prestonice”

Da je dorastao svojoj funkciji, gradonačelnik bi znao da se u gradovima metro gradi upravo da bi brzinom i kapacitetom bio konkurentan privatnom automobilu, jer bi udovoljavanje svim vozačima automobila na način koji to gradonačelnik zamišlja, pretvorilo gradove u ogromne parkinge, ispresecane stotinama tunela i vijadukta, u kojima bi bilo neprijatno živeti. Troškovi i šteta od takvih saobraćajnih rešenja za društvo bi bili ogromni – u prostornom i finansijskom smislu, kao i u smislu zaštite životne sredine od buke i zagađenja.

I umesto da naprednjačka vlast hitno uzme kredite i počne sa unapređivanjem postojećih šinskih sistema, Bg voza i tramvajske mreže, umesto da se proširi mreža žutih traka za javni prevoz i mreža biciklističkih staza, poseže se za populističkim merama širenja već protočnih bulevara, u kojima bi se već sad bez problema mogle iscrtati žute trake i bez dodavanja novih saobraćajnih traka.

Sa druge strane, gradska vlast Beograda je čak ukinula žutu traku u ulici Omladinskih brigada iako ima tri saobraćajne trake po smeru, a saobraćajna policija u špicu preko Brankovog mosta kroz žutu traku propušta sav saobraća uključujući i privatne automobile. Na ovaj način se potpuno obesmišljava koncept javnog prevoza kao prioritetnog vida transporta u gradu i pokazuje se koje su prave namere gradskih vlasti kada šire gradske bulevare, a to je da se gradski prevoz degradira i da se da prednost privatnim automobilima.

Pokret Ne davimo Beograd se odlučno suprostavlja ovakvom konceptu rešavanja saobraćajnih problema i predlaže da se hitno krene sa razvojem podzemne železnice u skladu sa potrebama građana a ne tajkuna, da se Bg voz unapredi sa novim garniturama i da se produži do Pančeva, Nove i Stare Pazove, da se tramvajima u saobraćaju da veća prednost i autonomija, da se stari tramvajski most opredeli samo za javni prevoz i taksi vozila. Potrebno je saobraćaj u gradu rešavati tako što će se u prvi plan staviti javni prevoz i pešačenje, zatim bicikl i mikromobilnost, pa tek onda privatni automobil.

Gradonačelnik Šapić se očigledno ne razume u svoj posao, a izgleda da nema nikog u svom okruženju ko bi ga savetovao da je ovo što radi u saobraćaju pogrešno, što se očigledno vidi i po konstantnim promenama kursa i lutanju u rešavanju problema gradskog prevoza, ali i i po pitanju razvoja saobraćajne infrastrukture.