Početkom prošle nedelje na stotine naših sugrađana imali su priliku da nalete na neprijatan prizor na uglu ulica Braće Jugovića i Bulevara Despota Stefana, zebre su bile istrebljene, a pešacima onemogućeno kretanje ogradom kaveza.
Naime ovo nije prvo istrebljenje zebri sa beogradskih ulica, setimo se Slavije i ukidanja pešačkih prelaza i represije nad građanima koji su pretrčavali ulicu na nekadašnjim mestima prelaza da ne bi obilazili stotinama metara dužim putem.
Da bi ovo sprečio grad je angažovao policiju da čeka prestupnike sa druge strane ulice i piše kazne.
Ovaj put na mestu pešačkih prelaza postavljena je fizička barijera u vidu ograde kako bi predupredili svoju predhodnu grešku.
U javnom predstavljanju čelnici grada Beograda se kunu kako prate evropske trendove i kako je saobraćaj u Beogradu zasnovan na saobraćajnoj piramidi gde je pešak na prvom mestu, a za njim idu biciklisti, javni prevoz, a na dnu piramide je automobil.
U našoj svakodnevici vidimo da je realnost suporotna, pešacima se ukidaju pešački prelazi, stvaraju nove barijere i menja režim rada semafora da zeleno svetlo za pešake kraće traje.
Nove biciklističke staze koje se iscrtavaju se naglo završavaju, često su razbacani patrljci po gradu, a ne deo logične mreže, imaju prepreke u vidu bandera, kanti za smeće, nazubljene ivičnjake.
Javni prevoz je nedovoljnih kapaciteta i ljudi se tiskaju u vozilima u sramotnim uslovima, ukidaju se trake za javni saobraćaj i dodeljuju se automobilskom saobraćaju kao npr. u tzv. Zelenom bulevaru koji je sve samo ne zelen.
Planirani metro povezuje livade i ukršta se na njihovom divljačkom naselju na desnoj obali Save, a za saobraćajno najopterećenije pravce nije ni planirano da se gradi metro sistem.
BG voz sada postoji samo simbolički.
Da bi razumeli mizeriju saobraćaja u glavnom gradu, čelnici bi trebali da izađu iz limuzina zatamnjenih stakala i da se svakodnevno voze javnim prevozom na posao ili biciklom, a ne samo da u javnom prevozu provode svake 4 godine po par minuta radi slikanja za medije.
Kada saobraćaj u gradu jednog dana bude stao i ne budu mogli da se kreću kroz grad ni sa rotacijama, paradigma razvoja saobraćaja se neće promeniti već možemo očekivati da vastodržci kupe helihoptere na račun budžeta i odlete van problema sugrađana, kao vladajuće klase u nekim Latinoameričkim državama.
U Beogradu između 35% i 40% radnih mesta nalazi se u centru grada, što je i duplo više od nekih evropskih gradova.
Centar grada je najčešće i završna stanica i tada većina građana napušta gradski prevoz frustrirana skučenim prostorm, vrućinom i nedostatkom vazduha i poslednje što im je potrebno da im se ograniči kretanje i da moraju da se guraju i po beogradskium uskim trotoarima.
Dugim nizom godina ova gradska uprava se pokazala kako je nesposobna da odgovori na potrebe građana Beograda, zato treba da ode u prošlost.
Autor: Tihomir Dičić
Izvor: kolumna je izašla 6. novembra u dnevnom listu Danas
Kolumna Naš grad izlazi svakog petka u dnevnom listu Danas, a pišu je članovi i prijatelji inicijative Ne davimo Beograd
Pročitaj i ovo:
Lazović za Nova S: Rasipamo novac dok se deca leče sms porukama
“Sa jedne strane treba da slavimo neko zajedništvo, bolju godinu želimo jedni drugima. Umesto da ta sredstva uložimo, da nekome zaista bude bolje, mi ih rasipamo tako da na njima zarade korumpirana elita bliska sa Naprednom strankom”, kazao je Radomir Lazović.
Rasprava o budžetu – nova manipulacija gradske vlasti Beograda
Na okruglom stolu o gradskom budžetu, koji je održan danas u Medija centru, ocenjeno je da je javna rasprava na koju je vlast pozvala građane fingirana politička promocija, a ne iskreno uključivanje ljudi u odlučivanje. Takođe, najavljena je saradnja lokalne odborničke grupe Srce grada sa Zajedno za Srbiju, Nebojše Zelenovića i Ne davimo Beograd.
Epidemiolog Đurić za Storyteller: Sve dok vakcina ne bude dostupna za sve, život ne bi smeo da stane
Ako se pod povratkom na „normalno“ nakon pandemije podrazumeva povratak na staro, to bi predstavljalo užasan poraz čovečanstva. Posle pandemije, pa već i tokom nje, treba se težiti boljem, koje neće dovesti čovečanstvo u sličnu situaciju u budućnosti – u suprotnom, život nam se može pretvoriti u permanentnu pandemiju.
